KRAGUJEVAC U CVEĆU: Ženama dojadio Lepi Jova, smenila ga Lepa Vinka, iz iste familije

Na kragujevačkom Šumadija sajmu, juče je počeo trodnevni treći sajam hortikulture, koji je prodajnog karaktera. Cveće je ponudilo oko 30 izlagača, a još toliko predstavlja baštensku opremu, kosilice, grnčariju.

Ovogodišnji sajam cveća doneo je veliku promenu. Nakon toliko godina cvetak “Lepi Jova”, koji voli hladovinu i košta tek 30 dinara, “dobio je korpu”. Dame kažu da više ne mogu da podnesu to što bi Lepi Jova “samo u ‘ladu da živi” i sunce ne podnosi, te su mu našle zamenu- Lepu Vinku !?

- Vinka mu “dođe” rođaka iz familije. Cvet im je skoro isti, samo se list i stablo razlikuju. A Vinka nije toliko lenja i izbirljiva, odlično podnosi sunce – kaže Ivan Srećković iz Rače kraj Kragujevca koji je izložio svoju ponudu sezonskog cveća.

Sanja Milosavljević iz sela Male Pčelice kraj Kragujevca, dugogodišnji proizvođač cveća, “zaklinje se” u muškatle - obične, viseće, ledene.

- Muškatle svi vole, stari i mladi, najviše se kupuju. Koštaju oko 150 i do 250 dinara. Sada se dosta traže one balkonske. Lenje žene vole “ledeno srce”, ne traži nikakvu brigu, samo vodu. Ne mogu da se požalim, odlično prodajem od jutros, a fenomenalno je bilo i prošle godine. Moji roditelji počeli su biznis sa cvećem, pa nastavili moj muž i ja. Za sada je dobro – reče ova mlada žena pakujući pet muškatli po 200 dinara.

Proizvođač cveća, Marko Aleksić, iz sela Korman kod Kragujevca otkrio je za Telegraf da kod njega muškatle valja pazariti i zbog zdravstvenih razloga.

- Naučnici su ustanovili da ko ima bar jednu muškatlu u stanu ima manje problema sa glavoboljama. Svaki cvet ima svoju simboliku, a simbolika muškatle je da donosi sreću – otkriva Marko Aleksić.

Osim muškatli, zbog sreće se prodaje i takozvani raskovnik, koren biljke koja raste samo na Rtnju. Prodaje je, uz lekovite čajeve, aroniju i godži bobice, kragujevački travar Zoran Mihajlović.

- Ljudi više veruju u magijsku moć bilja nego u lekovita svojstva čajeva koje nudim. Taj raskovnik ljudi kupuju da ih čuva i štiti od zla, nose ga u torbi, kaže Mihajlović.
Proizvođači cveća okupljeni oko klastera “Šumadijski cvet” poverili su Telegrafu da svaka cvećara u državi, čak i u vreme krize, bar jednom mesečno proda ono što je san mnogih žena- korpu sa 101 ružom. Sajam je pokazao i da je biznis sa cvećem u procvatu, te da su samo šumadijski cvećari lane prodali mirisnu robu u vrednosti od oko dva miliona evra.

Proizvođači cveća iz Srbije već izvoze u zemlje stare Jugoslavije, Bugarsku, Rusiju i Austriju. Klaster “Šumadijski cvet”, koji okuplja oko 200 proizvođača i snabdeva 60 odsto tržišta Srbije, godišnje proda više od tri miliona komada cveća.

Samo prvi dan sajma otkrio je o Šumadinkama mnogo. Najstarije su birale muškatle, one srednjih godina egzotične vrste, ali i “Lepog Jovu”.

Mlađa žena rešila je da nabavi kaktus “svekrvin jezik” i umalo na sajmu izazvala nerede. Razljutila je stariju, do tada ljubaznu prodavačicu. Na pitanje “imate li svekrvin jezik?”, prodavačica, verovatno i svekrva, odvratila je “a što ne tražiš snajkin?”.

{jathumbnail off}