Hrišćanski vernici danas počinju uskršnji post, koji traje sve do najvećeg hrišćanskog praznika Uskrsa, koji ove godine pada 5. maja.
Uskršnji post smatra se najstrožim u hrišćanstvu i uvek počinje ponedeljkom. Taj ponedeljak zove se i čisti, a cela prva nedelja je čista nedelja, u kojoj se sva jela kuvaju na vodi.
Post podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, ali sam taj podvig nije dovoljan, ako ga ne prati i uzdržavanje od rđavih misli, želja i dela, praštanje svima koji su nam nešto loše učinili, umnožavanje molitvi i činjenje dobrih dela, pokajanje za sve loše što smo uradili rečju, mišlju ili delom.
Crkva je uvela post, iako u Novom zavetu nema takve zapovesti Hristove, da bi se sledio primer njegovog četrdesetodnevnog boravka u pustinji, provedenog bez hrane i u molitvi. Vaseljenski sabori osuđuju one koji ne poste ovaj post.
Pravila svetih otaca nalažu da se prva četiri dana ove sedmice ne jede ništa, a onima koji su bolesni ili slabi dozvoljava se da uveče uzmu malo hleba i vode.
U mnogim crkvama se tokom ovih dana na velikom povečerju čita Pokajni kanon sv. Andreja Kritskog iz sedmog veka, podeljen u četiri dela, u kome se kroz biblijske predstave u 250 strofa prikazuju razni gresi i kazne zbog njih.
Prvi dan ove sedmice, ponedeljak, naziva se čistim ponedeljkom. Na jutrenju u crkvama se objavljuje vernicima: “Stiže post, mati celomudrenosti, izobličitelj grehova, propovednik pokajanja, život anđela i spasenje ljudi”.
Po hramovima se služe časovi, i to prvi u spomen stvaranja sveta, treći u spomen silaska Svetog Duha na apostole, šestog se seća raspeća, a devetog Hristove smrti na krstu. Bogosluženja su duga, više se čita, a manje peva, kleči se i razmišlja o Hristovoj iskupiteljskoj smrti za ljudski rod.