Klinicki centar na klimavim nogama

– Prelomna godina za naš zdravstveni sistem bila je 2002. Tada je Ministarstvo zdravlja, s ciljem da nešto uštedi i stavi akcenat na primarnu zaštitu, praktično zabranilo specijalizaciju. Mladi lekari nisu mogli ni ovde da nauče ono što je trebalo, a kamoli da idu u inostranstvo, da se upoznaju sa novim tehnologijama i metodama. Tako je napravljen veliki zjap, pogotovo ako se ima u vidu da je za školovanje jednog specijaliste potrebno devet godina – kaže Arsenijević, navodeći da u KC „Kragujevac” danas na opštoj hirurgiji radi svega 14 hirurga, dva manje nego 1968, kada je u ovom gradu postojala samo opšta bolnica.

U KC „Kragujevac” nedostaje više od sto lekara specijalista i najmanje toliko medicinskih sestara. Na „birou rada” ih ima čak i više, ali država, jednostavno, nema novca kojima bi „pokrila” njihovo angažovanje. Kakvu „terapiju” primeniti u situaciji kada je jedan deo opreme poslednji put obnovljen pre skoro dve decenije, a drugi uopšte nije u upotrebi.

– Nijedna država nema onoliko novca koliko može da potroši jedan zdravstveni sistem. To je aksiom, ali mnoge stvari se mogu popraviti boljom organizacijom. Znate, sistem počinje da oboleva onog trenutka kada u njega pustite mediokritete koji su, po pravilu, podložni korupciji. Istovremeno, 30 odsto naše opreme je van funkcije, a skeneri i akceleratori su stari po 16 godina. Između ostalog, zbog toga su i velike liste čekanja. Zbrisaću ih tamo gde su napravljane veštački, a krađu i mahinacije ću svesti na minimum. Ali ako ne budem video da se „pacijent” oporavlja, zahvaliću se na poverenju – kategoričan je Arsenijević.

Iako će se tek pokazati kako sistem funkcioniše u „novoj postavci”, Arsenijević smatra da je dobro što je država donela odluku da neizmirene obaveze zdravstvenih ustanova konvertuje u javni dug.

– Dugovi KC “Kragujevac” za lekove i sanitetski materijal, napravljeni tokom prethodnih godina, sada premašuju 10 miliona evra. I ako ste bukvalno svakog dana suočeni sa mogućnošću da vam neko od poverilaca blokira račun, onda vi nemate dovoljno vremena da se bavite suštinskim stvarima. Ministarstvo zdravlja tu ne može mnogo da učini, jer je novac u Zavodu za zdravstveno osiguranje, čiji su prvi ljudi produkt političkog dogovora. Položaj ministra zdravlja u našoj zemlji nije samo zbog toga težak. On je kadrovski razvlašćen. Direktore kliničkih centara postavlja vlada, a direktore domova zdravlja opštinska i gradska vlast. U takvom sistemu najviše trpe zdravstvene ustanove i pacijenti, odnosno osiguranici. Paradoks je što i jedni i drugi moraju da polažu račune zdravstvenom fondu, umesto da bude obrnuto – smatra vršilac dužnosti direktora KC „Kragujevac”.

Pored Niša, Kragujevac je jedini grad u kojem ne postoji opšta bolnica, odnosno sekundarni nivo zdravstvene zaštite. KC „Kragujevac” je, kaže Arsenijević, prinuđen da preuzme i tu ulogu, iako republički fond to „ne prepoznaje”. Ipak, rešenje postoji, a ono se, prema mišljenju sagovornika „Politike”, ogleda u nekonvencionoj borbi sa problemima.

– Svaki rat se, prvo, izgubi u duhu, a kakvo je stanje ovde, izgleda da je taj rat odavno izgubljen. Ja moram da oživim „pacijenta”. Zaposleni su u velikoj depresiji, jedni se kupaju u krvi, drugi u sopstvenom grehu. To mora da se promeni. Sa dobrom bazom koju smo napravili na Medicinskom fakultetu, sa tridesetak mladih i energičnih ljudi, spremnih da se uhvate ukoštac sa profesionalnim problemima i suprotstave se korupciji, mislim da ću uspeti da „izlečim” ovu ustanovu. Samo ne mogu da kažem kad, jer to je rat sa mnogo bitaka – poručuje Arsenijević.

Izvor: Politika/Brane Kartalović