Kragujevcu preti bankrot ?
02
Sub, Nov

Vesti

Tačno je da bi grad bio finansijski mrtav ako bi sva fizička i pravna lica u kratkom roku naplatila svoja potraživanja, ali je u realnosti tako nešto nemoguće, kaže Petar Veselinović, član Gradskog veća za finansije.

Jug Srbije nedavno je uznemirila vest da je jedan od računa grada Niša blokiran zbog duga od oko 38 miliona dinara. Računi Kragujevca nisu u blokadi, iako dug centralnog šumadijskog grada u ovom trenutku iznosi oko pet milijardi dinara, odnosno 130 puta je veći od onog zbog kojeg se Niš našao u problemu.

Preti li Kragujevcu bankrot? To je jedna od najčešćih tema na sednicima Skupštine grada, ali i pitanje oko kojeg se lokalni političari stalno spore.

– Kragujevac nije solventan, ali je likvidan. Obaveze prema bankama izmiruje zato što mora, ali kad bi svi izvođači radova i razni dobavljači iskoristili mehanizme koji im stoje na raspolaganju i u relativno kratkom roku naplatili svoja potraživanja, Kragujevac bi trenutno bio finansijski mrtav – kaže Goran Kovačević, ekonomista i zamenik predsednika kragujevačkog odbora opozicione Srpske napredne stranke.

Iako pripada drugoj političkoj opciji, vladajućoj Zajedno za Šumadiju, ekonomista Petar Veselinović se slaže sa svojim kolegom, uz ogradu da je Kovačevićeva varijanta samo teorijski moguća.

– Tačno je da bi grad bio finansijski mrtav ako bi sva fizička i pravna lica u kratkom roku naplatila svoja potraživanja, ali je u realnosti tako nešto nemoguće. To bi isto bilo kad bi sve štediše jedne banke povukle svoje uloge istovremeno. U tom slučaju banka bi automatski bankrotirala, ali kada se to dešava, izuzmemo li, naravno, neke retke ekstremne primere – navodi Veselinović, član Gradskog veća za finansije i predsednik Ekonomskog saveta ZZŠ.

Od ukupnog duga Kragujevca, polovina od oko 2,5 milijardi dinara otpada na kratkoročne i dugoročne bankarske kredite, s tim da poslednji kredit u iznosu od 590 miliona dinara tek treba da se povuče, najverovatnije u aprilu. I Kovačević i Veselinović kažu da je tačan iznos duga prema izvođačima i dobavljačima teško utvrditi, ali se slažu da i ta obaveza grada iznosi oko 2,5 milijardi.

Ukupno, to je oko pet milijardi dinara, koliko je poslednjih par godina bio realan budžetski prihod grada. Sasvim drugo pitanje je, u velikoj meri političko, zašto lokalna vlast svake godine usvaja duplo veći budžet. Prošle, 2012, na primer, usvojeni budžet je bio nešto veći od devet milijardi dinara, a u gradsku kasu se slilo oko 4,9 milijardi, tek nešto više od 50 odsto planiranih prihoda.

– Osim što je budžet nerealan, postoji i drugi problem, a to je da se dugovi grada svake godine uvećavaju za oko 10 miliona evra – upozorava Kovačević, navodeći da je dug grada na kraju 2010. bio oko 35 miliona evra, a 2011. oko 44 miliona.

I pored činjenice da grad u ovom trenutku duguje oko 50 miliona evra, Veselinović tvrdi da Kragujevac nije prezadužen i dodaje da „finansijski tokovi nisu u opasnosti“.

– Svaki naš kredit mora da odobri Ministarstvo finansija. Da smo prezaduženi, to odobrenje ne bismo dobili – kaže on i naglašava da se godišnje obaveze grada po osnovu kredita, od kojih će neki biti vraćeni krajem ove decenije, kreću oko 300 miliona dinara, što je oko šest odsto realnih budžetskih prihoda.

Za opozicionu Demokratsku stranku veći problem od samog duga predstavlja struktura kredita, među kojima je kako kažu isuviše nepovoljnih, onih koje se uglavnom uzimaju za tekuću likvidnost.

– Osim što se vlast olako zadužuje, to sve više rade i gradska preduzeća koja, zbog nesposobnosti da održe tekuću likvidnost, uzimaju skupe kratkoročne kredite. Tekuća likvidnost, uglavnom plate zaposlenih među kojima je mnogo prekobrojnih partijskih kadrova, takođe je veliki problem ovog grada – kaže Dušan Obradović, predsednik GO DS, navodeći da su javna i komunalna preduzeća tokom 2012. podigla kredite u iznosu od oko 631 milion dinara.

Prihvatajući opasku da u pojedinim gradskim preduzećima ima viškova, Veselinović ipak tvrdi da grad ove godine neće imati problema sa servisiranjem svojih i obaveza indirektnih budžetskih korisnika, budući da će prihodi, kako kaže, za 10 do 15 odsto biti veći nego 2012, pre svega zbog očekivanog rasta industrijske proizvodnje.

izvor: Politika

Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu