Politika: „Novi talas” vandalizma u Kragujevcu

Polomljene klupe u parkovima, prevrnuti i zapaljeni kontejneri, sprejom išarani mostovi i fasade kuća, razbijeni reklamni panoi, počupana stabla, izbušene gume na automobilima... Noćni izlasci kragujevačkih tinejdžera sve češće se završavaju na ovaj način, uništavanjem gradske i privatne imovine. Šteta je velika. Teško se može sve sabrati i izračunati. U JKP „Zelenilo“ kažu da su samo ove godine ostali bez 70 mladih stabala, vrednosti između 400.000 i 500.000 dinara.

Nije više reč samo o pojedinačnim slučajevima, već o nekoj vrsti karakterističnog ponašanja srednjoškolaca ili onih koji su tek postali punoletni. Po prizorima sa ulica, stiče se utisak da je poslednjih meseci Kragujevac zahvatio „novi talas“ vandalizma.

Pre dvadesetak dana huligani, među kojima je bilo i pripadnika agresivne navijačke grupe „Crveni đavoli“, sačekali su, izvukli iz kola i premlatili navijače „Zvezde“ koji su se vraćali kućama posle utakmice u Beogradu. Tom prilikom povređen je i trinaestogodišnji dečak iz Užica. Čime su ti mladi ljudi bili provocirani, da li je i pitanju samo navijačko rivalstvo ili je možda nusprodukt lokalpatriotizma, koji je u ovom gradu odavno prisutan. No, to je samo poslednji u nizu događaja koji je uznemirio Kragujevčane.

Stariji sugrađani sa čuđenjem posmatraju gomile pivskih flaša koje se gotovo svakog jutra, naročito vikendom, kotrljaju Đačkim trgom ispred Prve gimnazije.

Na Đačkom trgu je polomljen i reklamni pano sa kartom kulturnih znamenitosti koji je postavila turistička organizacija. Jednog jutra tu je osvanuo i izvaljeni kandelabr, a pre nekoliko dana na istom mestu neko je oštetio mermerno stepenište na ulazu u pozorište.

Uništavanje imovine, ali i tuče mladih sve su češća pojava u jednom od, prema zvaničnim podacima, najbezbednijih gradova u zemlji. U policiji i sudu, međutim, ne skrivaju da njihovi statistički podaci ne odslikavaju pravu sliku „na terenu“.

U prvih sedam meseci ove godine, od 43 prijave za drsko i bezobzirno ponašanje, policija je rešila 18 slučajeva, ali u prekršajnom sudu kažu da u istom periodu do njih nije stigla nijedna prijava protiv maloletnika.

– Stablo starosti između tri i pet godina može da košta i 10.000 dinara, a jednog jutra, u Ulici slobode prema „Elektrošumadiji“, pronašli smo sedam polomljenih sadnica. Ipak, pre nego što podnesemo prijavu, dobro razmislimo, jer troškovi suđenja često prevazilaze vrednost štete – navodi tehnički direktor „Zelenila“ Goran Simić.

On smatra da su mandatne kazne od 5.000 dinara, koje se izriču na licu mesta, nedovoljno visoke, ali naglašava da je ekološka i uopšte svest o zajedničkim vrednostima jedne zajednice mnogo važnije pitanje od politike sankcija.

Prema mišljenju stručnjaka, upravo u ovom pitanju, koje u prvi plan stavlja odnos pojedinca prema društvenim vrednostima, leži ključ za odgonetanje onoga o čemu se nedovoljno govori kada je reč o ponašanju mladih ljudi.

– Jasno je da je reč o destruktivnom ponašanju, ali šta je uzrok tome? Da li su mladi koji lome klupe po parkovima nužno loši ili njihovo ponašanje ukazuje da su, možda, nesrećni, da na ličnom planu imaju emocionalne teškoće ili da su nezadovoljni svojim statusom u društvu koje im ne pruža priliku da se iskažu? Tu su, naravno, i porodični problemi. Njihovo ponašanje, ponekad agresivno, može da bude i odraz buntovništva, često prouzrokovanog dosadom, neinventivnim sadržajima koji im se nude u slobodno vreme. Sve to ima veze i sa širim društvenim kontekstom – objašnjava Sanja Joksić, psiholog u kragujevačkom Domu zdravlja, koja se dugo bavi problemima tinejdžera.

I zaista, u okolnostima u kojima živimo, kada su neke stare vrednosti iščezle, a nove još nisu formirane, teško je očekivati da bi problem maloletničke delinkvencije mogao da se reši strožim kaznama ili povećanjem broja policajaca, kako to mnogi misle, ne udubljujući se u uzroke nepoštovanja socijalnih normi. Po razmerama i dubini problema, čiji su simptomi sve vidljiviji, jasno je da će ova tema, ne samo u Kragujevcu, još dugo biti aktuelna. Inače, celokupnu štetu koju naprave deca plaćaju njihovi roditelji, kroz gradski budžet u koji se slivaju sredstva svih poreskih obveznika.

izvor:politika/Brane Kartalović