Belgijanac rešio da promeni život: Šetnja duga 10.000 kilometara, trenutno je u Kragujevcu

 Među hiljadu stranaca koji ovih dana borave u Kragujevcu, je i Tomas van den Hende iz Belgije, koji je posle devet godina rada u fabrici automobila, odlučio ušteđevinom sebe da "časti" - pešačenjem dugim 10.000 kilometara!

Iz rodnog grada Gent, dvadesetosmogodišnji Hende krenuo je put Mont Everesta i na to putešestvije, kako je izjavio Tanjugu, nije se odlučio zbog nekakvog rekorda, već da bi izbistrio svoje misli. Ali, i da bi napravio još jednu mladalačku ludost.

Krenuo je 14. maja i, kako kaže, dva meseca je pešačio. Onda je, nadomak Koprivnice prvi put stopirao kako bi stigao u taj hrvatski gradić, jer je, objašnjava, osećao da ga telo boli od umora. Naglašava da u svom avanturističkom pohodu, želi što više da šeta, ali ne i da sili svoje telo, i dodaje da mu nije prvi put da pešačenjem obilazi druge zemlje.

"Pre dve godine pešačio sam do Santjago de Kompostela u Španiji, zato što nisam bio zadovoljan svojim životom. Osećao sam da sam u nekakvom krugu i razmišljao šta želim od moje budućnosti. Za vreme tog putovanja, osetio sam nešto lepo, ono što vi na srpskom kažete - sloboda", kaže Hende.

Onda se vratio u Belgiju, u fabriku automobila.

"Razmišljao sam: Mlad sam, živi se prilično dugo ali jedna je mladost i hteo sam da uradim još samo jednu ludu stvar. Rekao sam roditeljima da hoću da prekinem sa ovakvim načinom života, da hoću nov život i u aprilu doneo odluku", objašnjava on.

Priprema se mesec dana, pregledao sve mape Evrope, Irana, Nepala i nacrtao samo jednu liniju od Belgije do Istanbula. Svoj put započeo je 14. maja.

Kaze da nema ženu, a kroz osmeh dodaje i da se nada da nigde nema ni decu. Živi sa roditeljima i zbog te lagodnosti uštedeo je nešto novca. Mogao je, dodaje, da kupi kuću pa da je rentira, ali kako je jedna mladost, od toga je odustao i odlučio da novac investira u veliko putovanje.

"Imam šator i vreću za spavanje u svom rancu i kada je vreme dobro spavam napolju. Naravno imam i malu plavu bocu iz koje se tuširam. Na putu od Belgije do Srbije, pa čak i u Nemačkoj, sretao sam samo dobre ljude. Davali su mi hranu, puštali me da uđem u kuću i nikada nisam morao da brinem gde ću da spavam. Trudim se da jednom nedeljno uzmem jednu sobu, da imam pristojan tuš i kupatilo, pristojno spavanje i obrok", priča Hende.

Na putu do Nepala, gde bi trebalo da stigne u decembru, a onda da sačeka april, kako bi krenuo put Mont Everesta, Hende ističe da nema strogo zacrtan plan jer bi onda bio njegov zarobljenik. "Kupio sam mape i ne znam sva mesta. Ljudi u svojim sredinama pričaju o interesantnim mestima i ja želim da vidim to. U Evropi bih volelo da vidim Aja Sofiju, zatim Iran, imaju dosta interesantnih ljudi i različite kulture. Smatram da je Indija interesantna. Želim da vidim stare naseobine, Persijanaca, eventualno Tadž-mahal, ali i ostalo - sve što mi se nađe na putu", navodi Hende.

Na pitanje kako su roditelji reagovali na njegovu odluku, Hende kroz osmeh kaže da su mu prvo rekli da je lud, ali i da znaju da kada nešto naumi to i uradi.

"Otac me je mesec dana, stalno pitao - šta treba da se desi u Belgiji da bih ostao. Rekao sam mu da sam doneo odluku i da moram da idem. Prvi put sam video da moj otac plače kao dete, i nekako mi je u sećanju dugo ostala ta slika", priča Hende i dodaje da se za dva meseca pešačenja dešavalo da ga je telo bolelo od umora.

Priznaje da se pitao da li je ideja pametna, nedostaju mu drugovi, ali ipak nastavlja putovanje, jer kako kaže, doneo je odluku i mora da ostvari svoj cilj.

Hende je svojoj prijateljici u Kragujevcu Mariji Živanović, koju je upoznao pre tri godine na svadbi kod zajedničkog prijatelja, izrazio želju da vidi Muzej Spomen-park "21.oktobar" i to posebno prostoriju sa podacima 2.792 streljanih u Drugom svetskom ratu. Kragujevac mu se sviđa jer nije turističko mesto, kaže Hende i dodaje da se mnogo razlikuje od njegovog rodnog grada.

"Svako ovde živi svoj život i turisti ih ne zanimaju mnogo. Velika je razlika - u Gentu su ljudi manje druželjubivi, a čim sam došao u Kragujevac, izgledalo mi je kao da se svi poznaju. Svi na ulici pričaju, jedan drugom mašu, pozdravljaju se automobilskim sirenama. Sviđa mi se ta atmosfera, mislim da su ovde dobri ljudi", rekao je Hende.

Na kraju dodaje da su mu se najviše dopale kafane i muzika, ali i pljeskavaca "na ćošku", misleći na poznatu gradsku ćevabdžinicu "Lepenica".

izvor: Večernje Novosti