Poslednji prijavljeni pacijent u Kliničkom centru „Kragujevac“ svoj novi, veštački kuk mogao bi da dobije tek 30. avgusta 2021, a za koleno će morati da čeka još dve godine, do 30. aprila 2023.
Prosečna starost onih kojima je ova operacije potrebna je 66 godina, što znači da pojedini pacijenti sada imaju sedamdeset i više godina. Hoće li će oni uopšte dočekati da im se ugradi endoproteza kuka ili kolena, pitali smo profesora dr Branka Ristića, direktora Klinike za ortopediju i traumatologiju.
– Prošle godine smo ugradili 313 endoproteza kuka i kolena, ramena nismo radili, a na spisku smo imali 629 pacijenata. Naš budžet za 2013. je oko 30 miliona dinara. To je dovoljno za 120 kukova i 90 kolena, a trebalo bi da izvršimo oko 550 operacija. Problem je ozbiljan, ali nemamo dovoljnih kadrovskih, smeštajnih i finansijskih kapaciteta da bismo radili više i brže – kaže Ristić, napominjući da se tokom poslednja dva meseca situacija popravila, pre svega zato što je kragujevačkim ortopedima, umesto nekadašnjih sedam, nedeljno na raspolaganju devet operacionih sala.
Na kragujevačkoj Klinici za ortopediju i traumatologiju ima 70 ležajeva, a trenutno radi deset ortopeda, šest specijalizanata, jedan fizijatar i 43 medicinske sestre.
Da bi se uradilo više operacija na zglobovima, potrebno je zaposliti bar još toliko medicinskih radnika, kaže Ristić, uz napomenu da država nema dovoljno sredstava za obuku i plate novih lekara i sestara. O tome svedoče i podaci kragujevačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, na čijoj se evidenciji nalazi oko 150 doktora i više od 250 medicinskih sestara. Iako su potrebni Kliničkom centru, zbog nedostatka novca, neki od njih već godinama ne mogu da se zaposle.
– U jednoj operaciji kuka i kolena učestvuje tim od čak osam medicinskih radnika, tu su dva ortopeda i instrumentara, jedan specijalizant, anesteziolog, anestetičar i pomoćni radnik. Da bismo ispunili plan, potrebno nam je mnogo više lekara specijalista. Sada, međutim, trpimo posledice odluke od pre desetak godina kada je država, s namerom da uštedi, praktično ukinula specijalističke studije – podseća naš sagovornik.
Kragujevački ortopedi su preopterećeni, kaže doktor Ristić, napominjući da, osim ugradnje endoproteza, godišnje obave još 1.220 različitih hirurških intervencija, 13.093 dijagnostičke i terapijske procedure i čak 27.327 ambulantnih pregleda, koliko je bilo prošle godine. Iz Dubaija i SAD, gde je sarađivao sa najpoznatijim svetskim ortopedima, vratio se sa zapažanjem koje odslikava bolnu i opominjuću razliku između nas i bogatih zemalja.
– Za 365 dana jedan američki ortoped ne ugradi više od pedesetak veštačkih kukova i kolena, a njegova plata je 513. 000 dolara bruto na godišnjem nivou. On ne radi ništa drugo, a naš ortoped, sa više od 2.500 ambulantnih pregleda, koliko u proseku imaju i lekari opšte prakse, godišnje zaradi tek nešto više od 13.000 evra bruto. U Dubaiju ugradnja jedne endoproteze staje 17.500 dolara, kod nas koleno košta oko 240.000 dinara, a kuk između 180.000 i 270.000. Da ne govorim o tome kako vam iz fonda, često samo zbog jedne gaze više, vrate fakturu, pa mesecima ne možete da naplatite jednu operaciju – kaže Ristić.
Na listi čekanja za ugradnju veštačkog kuka u KC „Kragujevac“ trenutno se nalazi 1.177 pacijenata, dok na operaciju kolena čeka njih 1.034. Stalno, međutim, pristižu novi, i ako ne bude više novca, ako se broj ortopeda ne poveća, kako kaže naš sagovornik, poslednji među prijavljenima bi zaista mogli da stignu na operaciju tek kroz desetak godina. Pod uslovom da dve hiljade dvadeset i neke budu živi.
izvor:politika
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
