Nakon sramnog pokušaja uništavanja srpske poljoprivrede čiji smo svedoci bili prošlih meseci ,kada je lansirana prica o aflatoksinu, dešava se lančana reakcija uništavanja srpskog seljaka. Mlekare koje su i bile najodgovornije zato što nisu kontrolisale mleko a na to su po Zakonu o bezbednosti hrane bile obavezne, sada koriste situaciju i seljacima ne isplaćuju novac za uzeto mleko.
Mleko čak nije plaćeno od kraja januara a i sami znamo da kakva je sušna godina bila 2012. Seljaci nemaju hrane za stoku ili su im rezerve na isteku a sad jos i poroblem sa isplatama. Pored toga što je cena mleka oborena mlekare se sasvim dobro snalaze u ovom lovu u mutnom. Otkupljeno mleko koje je još pritom u savrseno dobrom stanju u Šumadijskim selima i zadovoljava najbolje Evropske standarde lageruju u sterilu ( dugotrajno mleko) ili u trajne mlečne proizvode ili ga plasiraju na tržište Rusije ili drugih zemalja. Mlekare ovom aferom nisu ništa izgubile već samo dobile i profitirale a sve se svalilo preko grbače srpskog seljaka. Zamislite dva meseca bez isplate u vreme setve kada je novac najneophodniji. To će ugroziti i narednu setvu . O odnosu cena koje mlekare plaćaju seljacima i prodajne, sramota je i pričati. Retko gde cena mleka prelazi 27-28 dinara a sami znamo da cena osiromašenog mleka u maloprometu dolazi do 100 din.
Kada je otkup u pitanju to je tek priča za sebe. Mlekare ne otkupljuju mleko direktno već preko posrednika. Otkup je neuslovan jer mleko kupuju posrednici, privatni prevoznici vlasnici cisterni ili malih automobila. Osim ove dve navedene mlekare, ali najmanje zastupljene u Šumadiji ni jedna druga mlekara ne daju seljacima laktofrize, mleko kupuju iz plastičnih kofa i sudova kao i plastičnih cisterni iako je to zabranjeno zakonom ( moraju biti metalni-prohromski) .Na ovaj način mlekare su maksimalno smanjile troškove ali na nelegalan način. Mleko se tako prlja i postaje opasno za ishranu.
Posebna tema je malverzacija oko količinskih premija za mleko koje daje država. Računi od otkupa se ne izdaju pa je teško i dokazati koliko je mleka predato. A zamislite da vam mlekara meri analizu mleka i po toj svojoj analizi vam i plaća , naš bi narod rekao - kadija te tuži, kadija ti sudi! Uzmu uzorak mleka ,stigne vam i to je to. Ako sami pokušate da u Higijenskom izmerite parametre svog mleka odmah prestanu da vam uzimaju mleko.
Seljaci su totalno obespravljeni. Desi se da je neko na liniji otkupa lečio kravu i da je mleko sa antibioticima pušteno u cisternu. Oni tada nikome ne plate iako je predao zdravo mleko a takvu cisternu voze u svoje ”ćerke mlekare” i takvo mleko razređjuju, zamrzavaju i na kraju koriste za proizvodnju sira. Zarada stopostotna - a naravno seljaku mleko neplaćeno (pa valjda štetu treba da snosi onaj ko je sipao neuslovno mleko u cisternu, a ne svi).
Sve ovo je sramota obzirom da znamo kolike su zarade na mleku ,da u Kragujevcu posluje jedna od najpoznatijih evropskih mlekara ( da li može da posluje ovako u matičnoj zemlji članici EU) ali i moderna lokalna mlekara!
Samo znamo da seljaci i krave nestaju, šumadijska sela postaju pusta. Da li su ovo sistemska rešenja za zamiranje našeg sela?
Da li su ove mlekare samo tu da nakon pada carina ka EU budu distributivni centri za mleko proizvedeno u EU ka Rusiji i drugim zemljama? Vredi se zapitati jer kraj je blizu.
autor: IKRAGUJEVAC, photo: D.B
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
