Iako liči na običnog čoveka koji živi na selu i bavi se poljoprivredom, Radoslav Živković (62) to nije. Gde god da se nađe, na njivi, u kući, u štali, uvek gleda u nebo i sa sobom nosi radio-stanicu. I to ne slučajno, jer je on strelac protivgradne zaštite.
On, zajedno sa suprugom koja ima zvanje "pomoćnik strelca", štiti svoju Lužnicu kod Kragujevca i okolna sela od gradonosnih oblaka.
- Nekada sam radio u „Zastavi“ 35 godina kao limar. A onda sam se vratio na selo i nastavio tradiciju svoga dede, koji je ispaljivao rakete. On je pucao kako misli i kako proceni jer nije bilo radara. Sada imamo vezu sa radarskim centrom. Jave mi da je stanje pripravnosti kad vide da oblak stiže. Onda ja palim traktor jer je lansirna rampa na pet kilometara od moje kuće. Ljudi po selu znaju da je hitno, sklanjaju se s puta. Kad stignem, montiram rakete na lansirnu rampu. Javljaju mi podatke preko stanice... Azimut, elevaciju, sve što treba... Sve to podesim, povežem i usmerim rakete, idem u kućicu i onda krenem da lansiram - priča Radoslav.
Položaj sa kog ispaljuje rakete je na njivi koju je besplatno državi ustupio njegov deda. Tu je kućica iz koje se ispaljuju rakete, u njoj mali krevet, sto i aparatura. Na zidu poster sa prikazom raketa koje se koriste.
- Evo, opet se natuštilo... Ali ovo nisu opasni oblaci. Ovi plavi deluju strašno, ali iz njih samo može da padne kiša. Nezgodni su oni beli, debeli. To je led. Dolazio sam i noću da pucam. Nikad nisam zakazao, niti zakasnio... Strelac mora da bude ozbiljan čovek, od poverenja. Nema tu „zaspao sam“, „zaboravio sam“... - kaže Radoslav.
izvor: Blic