U Šumadiji je početkom sedmice počela žetva strnih žita, odnosno ječma, dok će u narednih nekoliko dana, odnosno, čim se vremenske prilike stabilizuju, startovati žetva pšenice i tritikalea.
Prema informaciji iz kragujevačke Poljoprivredne stanice, u Šumadiji je pšenicom zasejano 22.000 hektara, dok je oko 10.000 šumadijskih oranica pod tritikaleom, ovsom i ječmom. Ovogodišnji prinos pšenice, tvrde nadležni, osim na pojedinim parcelama, biće zadovoljavajući, ali će zbog stresa izazvanog toplotnim udarom sredinom juna, biti za deset do 20 odsto niži od očekivanog. Očekuje se, ipak, da će biti požnjeveno prosečno četiri tone po hektaru, odnosno blizu 100.000 tona hlebnog zrna u celoj Šumadiji, što je za 20 do 30 odsto bolji prinos od ostvarenog prošle godine.
Za razliku od pšenice, ječam koji sredinom juna nije pretrpeo toplotni udar rodio je znatno bolje no ranijih godina, te je na pojedinim parcelama postignut prinos od šest tona po hektaru.
U ovdašnjoj Poljoprivrednoj stanici juče nisu želeli da licitiraju sa mogućom otkupnom cenom pšenice, navodeći da o tome odlučuje država. Ističu, međutim, da će generalno na nivou cele Srbije hlebnog zrna biti dovoljno, ne samo za domaće potrebe nego i za izvoz. Pojedini stručnjaci smatraju da bi do kraja godine, zbog dobrog roda pšenice, možda moglo da se očekuje i pojeftinjenje hleba.