Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik svetovnika, čudotvorca i iscelitelja, Svetog Vasilija Ostroškog.
Mošti Svetog Vasilija Ostroškog, kao velika svetinja, čuvaju se u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori, i mesto su hodočašća za vernike svih religija, a kult svetitelja raširen je ne samo u Srbiji i Crnoj Gori, već na celom Balkanu.
Sveti Vasilije Ostroški rođen je u selu Mrkonjići, u Popovom polju u Hercegovini, 1610. godine, odakle je otišao u trebinjski manastir Uspenija Presvete Bogorodice gde se zamonašio.
Kao episkop zahumsko-hercegovački i skenderijski živeo je u manastiru Tvrdošu, a kada su ga Turci razorili, Vasilije se preselio u manastir Ostrog koji je dobio ime po brdu koje se uzdiže iznad njega i podeljen je na Gornji i Donji Ostrog.
Sveti Vasilije se i upokojio 1671. godine u manastiru Ostrog, a odmah po proglašenju za sveca, narod je počeo da dolazi na njegov grob da se moli.
Vernici dolaze na poklonenje svetitelju, posebno na praznik Duhova, 50 dana po Vaskrsenju.