Još dva nova zatvora u Kragujevcu i Pančevu

Broj osuđenika i pritvorenika u Srbiji u poslednjih 20 godina porastao je više od tri puta, sa 3.600 početkom 90-tih, na 11.300 u toku prošle godine, ali je nakon primene Zakona o amnestiji u novembru, taj broj smanjen za više od 1.000.

U ovom trenutku u zatvorima se nalazi ukupno 10.228 osuđenih i pritvorenih lica, ali taj broj i dalje predstavlja problem u funkcionisanju sistema, pa je država predvidela niz strateških mera i aktivnosti za njegovo rešavanje.

U Srbiji postoji 35 ustanova za izvršenje krivičnih sankcija (od kojih su šest na Kosovu i Metohiji), ali s obzirom na problem prenaseljenosti zatvora, posebno onih zatvorenog tipa, država je započela izgradnju dva nova zatvora u Pančevu i Kragujevcu i preduzela druge strateške mere za rešavanje tog problema.

Sredstvima koja su odobrena kreditom Razvojne banke Saveta Evrope, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde i državne uprave gradi zatvor u Pančevu za smeštaj 500 lica lišenih slobode i Kragujevcu za smeštaj 400 lica.

Planirani rok završetaka obe ustanove je do 2016. godine, navodi se pored ostalog u preglogu Strategije razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija u Srbiji od 2013. do 2020, koji je objavljen na sajtu Ministrastva.

Taj dokument predviđa i širu primenu alternativnih mera i sankcija kojima bi na dugoročnom planu bili rešeni problemi prenaseljenosti i obezbeđeni uslovi smeštaja u skladu sa evropskim standardima.

Problem preopterećenosti smeštajnih kapaciteta, nastao je kao posledica stalnog porasta broja pritvorenih i osuđenih lica u Srbiji posebno u poslednjoj deceniji.

Ukupan broj osuđenika je prema podacima za 31. decembar 2012. bio 6.958, a ta brojka se konstantno menja s obzirom na primenu amnestije, ali i primanje novih osudenika na odsluženje kazni.

Prema podacima Uprave kazne od 40 godina zatvora u Srbiji služi 70 osuđenika, kazne između 20 i 40 godina zatvora služi 79, a najveći broj osuđenika izdržava kaznu zatvora između tri do pet godina.

U zavodskim ustanovama za maloletnike nalazi se 239 štićenika, od kojih je 217 u Vaspitno popravnom domu za maloletnike u Kruševcu, u Kazneno popravnom zavodu u Valjevu 22 su osuđena na kaznu maloletničkog zatvora, dok se 19 maloletnika nalazi u pritvorskim jedinicama zatvora.

U srpskim zatvorima nalazi se 399 žena, što je niža stopa u odnosu na celokupnu populaciju i u odnosu na zemlje Evropske unije.

Maksimalni kapacitet kazneno popravnih ustanova u Srbiji procenjuje se na oko 9.000, a najveći problem prenaseljenosti je u zatvorenim odeljenjima zatvora u kojima kazne služe mahom osuđenici na kazne od jedne do deset godina zatvora.

Analize Uprave, takođe, pokazuju da najveći broj osuđenika služi kazne za teške krađe, krađe i prikrivanje - 1648 odnosno 23,68 odsto, zatim zloupotrebu droga - 1.474 ili 21,18 odsto, razbojništvo - 988, oko 14,20 odsto, ubistvo i pokušaj ubistva - 824, 11,84 odsto...

Međutim, Uprava najavljuje uvođenje posebnih programa u zatvorskom tretmanu kojima će se otklanjati uzroci zavisnosti i vršiti bolja kontrola agresivnog ponašanja, kojima bi se stvorili preduslovi za niži stepen rizika i omogućavanje razvrstavanja osuđenog u povoljniji tretman i prelazak u poluotvoreno odeljenje zatvora.

Za poslednjih 10 godina, broj pritvorenika se od 2003. godine sa 1.739 osuđenika povećao na 2.478 na kraju 2012.

Procenat pritvorenih je bio 22 odsto od ukupnog broja lica lišenih slobode krajem marta 2005. godine, da bi polovinom 2010. dostigao 30 odsto, a krajem 2012. godine, pao na 24,7 odsto.

Problem za adekvatan smeštaj pritvorenih lica predstavlja velika oscilacija u njihovom broju, ali Uprava smatra da će donošenje novog Zakonika o krivičnom postupku, šira primena mera koje su alternativa pritvoru - kućni pritvor ili jemstvo, kao i načelo oportuniteta dovesti do smanjenja određenih mera pritvora, odnosno samo u neophodnim slučajevima i u kraćem trajanju.

Strategijom za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji u periodu od 2010. do 2015. godine i Akcioni plan Vlade Srbije predviđene su mere i aktivnosti za rešavanje tog problema.

To su šire primene alternativnih mera i sankcija i razvoj povereničke službe, intenzivnija primena uslovnog i prevremenog otpusta sa izdržavanja kazne zatvora, proširenje smeštajnih kapaciteta i poboljšanje uslova u zatvorima, poboljšanje stručnih kapaciteta u Upravi, uspostavljanje nadležnosti sudije za izvršenje krivičnih sankcija, uvođenje jedinstvenog informacionog sistema i amnestija.

Jedan broj mera propisanih Strategijom, već je inkorporiran u nove zakonske tekstove i stvoreni su preduslovi za efikasniju primenu alternativnih vidova kažnjavanja, uslovnog otpusta, a donet je i Zakon o amnestiji.

Pored toga prošireni su i smeštajni kapaciteti izgradnjom novog zavoda zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem u Padinskoj skeli za smeštaj 450 osuđenika, napravljeno je još 180 mesta u Okružnom zatvoru u Beogradu, a vrše se i brojna manja ulaganja u okviru sistema. 

izvor: Tanjug