Drama u Centru za strna žita

Sve je manje nade da će rešenje za Centar za strna žita biti pronađeno. Ukoliko država, kao jedini vlasnik, uskoro ne pomogne, ovo preduzeće, koje baštini tradiciju naučne ustanove dužu od jednog veka, najverovatnije će biti ugašeno. Radnici koji su u štrajku već deset dana mole nadležne republičke organe i resorno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da im pomogne. Od Fonda za razvoj Republike Srbije traže subvencije kako bi izmirili bar deo obaveza, ali odgovora, za sada, nema.

– Stanje je nepodnošljivo, najveći broj radnika je u štrajku, a grupa od sedam naučnih radnika želi da radi, jer oni primaju platu direktno od Ministarstva prosvete, na osnovu ugovorenih projekata. Nervozni, štrajkači su se pre dva dana zaključali i sada niko ne može da uđe, ni ja. To je u suprotnosti sa Zakonom o štrajku, zbog čega mogu da snose posledice – upozorava Blagoje Kovačević, direktor Centra za strna žita koji je doskora bio i predsednik sindikata u ovom preduzeću.

Od ukupno 51 zaposlenog, njih 44 je u štrajku koji se održava u prostorijama Šumadijskog upravnog okruga. Brojne inspekcijske službe koje su tu smeštene ne mogu da rade, što otežava funkcionisanje republičkih organa u Kragujevcu. Mnogi Kragujevčani koji u Okrugu žele da se konsultuju sa nekom od inspekcijskih službi već danima ne mogu da obave posao, ali radnici Centra za strna žita ne odustaju od svojih zahteva.

Oni traže da im se isplati 14 zaostalih zarada, poveže radni staž za poslednje dve godine i konačno overe zdravstvene knjižice, kako bi mogli da se leče. U problemu su i članovi porodica osigurani na ime radnika, kojima je, takođe, uskraćeno pravo na zdravstvenu negu.

– Zašto je država brižna samo prema naučnim radnicima, kao da mi nismo ljudi koji imaju iste potrebe i ista prava kao i visokoobrazovani kadrovi. I nama je potreban novac da bismo prehranili sebe i svoje porodice. Mnogi su se razboleli tokom poslednjih godina, boreći se sa nedaćama u koje smo zapali, ne našom krivicom, već zbog neodgovornog rukovodstva i nespremnosti države da reguliše status našeg preduzeća – kaže jedna od radnica Centra za strna žita.

Preduzeće nije u problemima samo zbog neizmirenih obaveza prema radnicima, već i zbog velikih dugova, odnosno blokade računa za oko 4,7 miliona dinara. Ukoliko se ne pronađe rešenje za oko pet miliona dinara na ime neplaćenog poreza, to bi, onda, bio kraj naučne ustanove koja je za 114 godina postojanja proizvela i u svet plasirala stotinak sorti žitnog semena.

– Gradski čelnici su predložili da lokalna samouprava preuzme preduzeće, ali tek pošto resorno ministarstvo izmiri sve obaveze prema radnicima i poveriocima. Država je, što je logično, odbila takvu ponudu. Sad smo nigde, jer sami ne možemo da obezbedimo novac za plate i proizvodnju – objašnjava direktor Kovačević.

Posle nesvakidašnjeg protesta zaposlenih, koji su krajem 2009. ispred preduzeća spalili svoje diplome, magistarske i doktorske disertacije, država je, ipak, nešto učinila za kragujevački Centar za strna žita. Isplaćeni su ili reprogramirani stari dugovi od oko osam miliona dinara, a odustalo se i od licitacione prodaje mehanizacije. Preduzeće je tako sačuvalo sredstva za rad, ali je to, kako stvari stoje, bilo nedovoljno da se stabilizuje poslovanje.

Centar za strna žita, inače, ima jedan ogroman resurs, a reč je o oko 120 hektara oranica, od čega se pedesetak hektara nalazi na samom obodu grada. Iako se ova činjenica uglavnom prećutkuje, izvesno je da je baš to „kamen spoticanja“ u dogovorima lokalne samouprave i resornog ministarstva. Grad želi da dođe u posed lokacija atraktivnih za investitore, ali tog resursa, po svemu sudeći, ni država ne želi tako lako da se odrekne.

Ipak, najveći je problem što bi 44 radnika Centra za strna žita, ukoliko ostanu bez preduzeća, završilo na „birou rada“, gotovo bez ikakve mogućnosti da na nekom drugom mestu nađu posao. A to, zapravo, znači nove 44 porodice čiju bi egzistenciju, kroz socijalna davanja, morali zajedno da osiguraju grad i država, upravo oni koji već godinama ne mogu ili ne žele da se dogovore kako rešiti problem preduzeća sa znatnim zemljišnim resursom.

izvor: Politika