Akademik Ljubomir Simović - počasni doktor Univerziteta u Kragujevcu

Titula je Simoviću dodeljena na predlog Filološko-umetničkog fakulteta, za izuten doprinos srpskoj kulturi i razvoju kragujevačkog univerziteta.

Akademik Simović je autor desetine pesničkih knjiga, četiri drame, eseja, dnevnika, putopisa.

Pojavio se 1958. godine sa "Slovenskom elegijom" i do danas svojim nežnim perom i ubojitim rečima čini čast srpskoj poeziji.

Akademik Ljubomir Simović, kroz čije je delo propevalo naše jezičko i kulturno pamćenje, dobitnik mnogobrojnih književnih i pozorišnih nagrada, u svoju riznicu dodaje još jednu - priznanje dostojno veličine njegovog imena.

"Mogu vam reći, da sam iznenađen. Sve sam mogao da očekujem, ali da ću postati počasni doktor nekog univerziteta, to ne", kaže Simović.

Za Ljubomira Simovića kažu da je skroman čovek. Govori samo kada ima nešto da kaže. Njegove pesme "izazivale su bure, a drame talasale društvenu svest."

I danas izvorišta za pesme nalazi u svemu oko sebe, prepliće umetnost i stvarnost.

"Inspiracuju za ono što pišem i radim nalazim svuda oko sebe. Nikade ne znate šta će iz koje semenke nići. Zato hodam kroz život otvorenih očiju i ušiju. Izlozi prodavnica podsećaju me na neke slike, tezge na pijacama na pozorišne kulise. Moja umetnost je stvarnost, šta bi drugo bila", kaže akademik.

Užičanin po rođenju, građanin sveta po stvaralaštvu, kada se okrene iza sebe, čini mu se da je mogao i više. Njegov pesnički dan, u šali kaže, traje i 30 sati, roje se reči za nove pesme, knjige, eseje...

Iako kaže da ne postoji neko posebno pesničko vreme, Simović smatra da ovo današnje nije baš naklonjeno knjizi. Ipak veruje da je pisana reč večna i zato stvara. Između Beograda, Užica i Jelove Gore, nižu se stihovi, mudri, tihi, opominjući.