Počinje letnje računanje vremena

Prema važećem zakonu, letnje računanje vremena u Srbiji počinje poslednjeg vikenda u martu, a završava se poslednje sedmice u oktobru. Cilj pomeranja vremena uglavnom je ušteda električne energije.

Letnje računanje vremena je kod nas uvedeno 27. marta 1983. godine. Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra na osnovu odluka koje je donosila vlada, a 2006. je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno je sa Evropskom unijom.

U svetu, službeno vreme se pomera unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.

Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom sedamdesetih godina, sa obrazloženjem da se time se „produžava“ dan, omogućuje ušteda u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.

Sve evropske zemlje koriste letnje vreme, a datum pomeranja kazaljki različit je od države do države.

Na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje u martu ili prve nedelje u aprilu.

Pomeranje vremena se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje, da ne bi izazvalo veće probleme za radno stanovništvo.

Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 država, uglavnom na severnoj hemisferi.

Od 2002. godine zemlje EU, kao i ostale države u Evropi, odredile su da početak letnjeg vremena bude poslednje nedelje u martu, a završetak poslednje sedmice u oktobru.

Island je jedina evropska zemlja koja ne pomera satove.

Na južnoj hemisferi početak i kraj letnjeg vremena je obrnut u odnosu na severnu.

Pojedini astronomi su protiv pomeranja kazaljki i veštačkog „produženja“ dana, makar se to pravdalo i ekonomskom računicom.