SKANDAL: Kragujevačka Energetika ponovo atakuje na džepove gradjana

Iako je poslednje povećanje svojih usluga Energetika sprovela u delo u novembru 2012 godine, i to za 15%, novi zahtev za povećanjem cena od 10,8 procenata, upućen je nedavno Gradskom veću.

U obrazloženju zahteva ''najboljeg i najoperativnijeg'' direktora u Kragujevcu, Nikole Petrovića, stoji da će građani više cene grejanja morati da plate, zbog povećanja cene električne energije ,uglja, mazuta i nafte,o čemu se tek razmatra na nivou Vlade. I sve to bi i moglo da se možda uklopi u trenutne ekonomske tokove, da 21 vek nije proglašen vekom borbe za energetsku efikasnost, o čemu ovih dana raspravlja i republički parlament. U prevodu rečeno štedimo sve oblike energije, na sve načine da bismo je imali bar u dovoljnim količinama. E tu se nekako slika zahteva direktora Petrovića, i najodgovornijeg u Kragujevcu gradonačelnika Veroljuba Stevanovića prelama kao lice u ogledalu. Postavlja se pitanje zašto prvi covek Kragujevca čiji je moto ”čuvanje socijalnog mira”, nije adekvatno reagovao na najnoviji zahtev oko povećanja cene grejanja. Verovatno zbog činjenice da se godinama ćutalo o svim problemima u Energetici, počev od uvoza uglja, broja zaposlenih , visina njihovih plata, i dugovanja koja preduzeću u restruktuiranju daju odrešene ruke.

Redosled je adekvatan, pa tako uvoz uglja jeste tema koju niko nije godinama pominjao, a zapravo ugalj za kotlove nije dovožen iz Kolubare, već je uvožen iz Bosne, i to po duplo višoj ceni od kolubarskog. Za grejnu sezonu u Kragujevcu potrebno je 100 000 tona. Zašto su Kragujevčani plaćali duplo skuplji ugalj, znaju samo gradonačelnik Veroljub Stevanović, i direktor Energetike Nikola Petrović. Upućeni, a zaposleni u Energetici kažu da je dogovor bio poprilična suma, evro po toni - 100 000 evra, a spekuliše se da je dil izmedju direktora i gradonačelnika bio mnogo veći.

Dalje, broj zaposlenih oko 500 ljudi, a standardi koje je propisala Vlada, nalažu da prema određenoj snazi koju ima naša Toplana, broj radnika od 280-300, može da zadovolji i rad na održavanju i rad na terenu. Možda bi to i bilo tako da saradnja na relaciji direktor - gradonačelnik nije odlična, pa se tako po preporuci Veroljuba Stevanovića u Energetici zapošljavaju samo najpodobniji i najodaniji članovi Koalicije za Šumadiju, a kako su dilovi preveliki, Petrovic ćuti, aminuje i zapošljava.

I Visina plata zaposlenih u Energetici je diskutabilna u gradu sa prosečnim primanjima do 30.000 dinara. Dok je bruto prosek po zaposlenom u ostalim Javno komunalnim preduzećima u Kragujevcu 55 000, u Energetici je bruto prosek po zaposlenom 100 000 dinara.

Dugovanja Energetike kao preduzeća u restruktuiranju su više od osam milijardi dinara, pa se gradjani sa razlogom pitaju treba li upravo oni da pokriju toliki dug. Opravdavajući svoje zahteve za povećanjem cene grejanja, niko od odgovornih nije izneo podatak da Energetika koristi najskuplje energente, medju kojima je i mazut, jer gas za pokretanje pogona niko Kragujevcu ne isporučuje zbog prevelikih dugovanja. A dugovi se poveriocima ne izmiruju jer je Energetika preduzeće u restruktuiranju, što bi se reklo ne plaća nikome ništa.

Kalolimetri, ili aparati za kontrolu potrošnje grejanja su obećani svim korisnicima toplotne energije, međutim time se samo mahalo, jer bi to značilo da potrošač moze da štedi i plati samo potrošenu energiju, tako da na stari način plaćanja po kvadratnom metru daje mogućnost veće količine inkasiranih para, i tanjenje džepova gradjana. U vladinoj uredbi, svakoj Toplani u Srbiji, naloženo je da cene formiraju od najniže, do najviše i da same toplane mogu da odrede cenu u navedenim okvirima.

Međutim kako naša Energetika greje od pet do ponoći - uže gradsko jezgro - ne štedeći na energentima jer će to narod platiti, postavlja se pitanje zašto se ne poštuje gradska uredba oko grejnog dana od 6 do 21 sat radnim danima i nedeljom od 7 do 21, i zašto se rasipa energija ovih dana pri dnevnim temperaturama od 20 stepeni? Na ova pitanja odgovore bi mogao da da i gradonačelnik Veroljub Stevanović, jer kao mašinski inženjer on vrlo dobro poznaje i prilike i problematiku, međutim vešto se izvlači iz čitave priče, opravdanjem da je Energetika preduzeće u restruktuiranju i to 7-8 godina. Matematika je je veoma očigledna na ovom primeru, jer ako se godine bezvazdušnog prostora ovog preduzeca pomnože sa malverzacijama oko uvoza uglja i njegove cene, postavlja se pitanje na kome je odgovornost?