Kragujevačka "Zastava automobili" između obeležavanja rođendana i poslednjih dana života fabrike. U Institutu "Zastave" sačuvani prvi "fića", "tristać", "jugo"...
Baš u mesecu kada bi trebalo da obeleži šezdesetogodišnjicu od početka proizvodnje automobila, pred kragujevačkom "Zastavom automobili", koja doduše sada živi samo formalno i obavlja zakonom propisanu postprodajnu funkciju auto-delova i po prestanku proizvodnje, nadnela se oštrica likvidacije.
"Zastava automobili" nestaju iako su bili od izuzetnog značaja za industrijalizaciju zemlje. Da li sve treba da se zaboravi?
- Imali smo kontakte sa beogradskim Muzejom nauke i tehnike. Oni su prvi dali ideju da treba da se sačuva to u što u Fabrici automobila ima i to u muzeju. Sačuvali smo i prvog "fiću" sa onim kontra - vratima i "1.300" popularniji kao "tristać", i nekoliko automobila "101", kao na primer "stojadina" koji je učestvovao u ekspediciji Kragujevac - Kilimandžaro, pa poslednje proizvedene modele "floride", "stojadina" i dva "juga" - objašnjava Radomir Petrović, zamenik generalnog direktora Grupe "Zastava vozila" i sada je već sigurno poslednji, trinaesti direktor "Zastave automobili". - Ta vozila se sada nalaze u zgradi nekadašnjeg Instituta "Zastave". Opredeljenje "Zastave" u dogovoru sa Vladom pa i "Fijatom" bilo je da taj muzej bude tamo gde su ti automobili i proizvedeni, dakle sada u "Fijatu".
Zbog toga su iz "Zastave" sva ta vozila i brojnu dokumentaciju, priznanja, plakete, zapise o Fabrici automobila na spisak predali "Fijatu".
- Sada čekamo šta će da bude. Poslat im je dopis da li imaju i dalje nameru da to iskoriste za muzej, ako ne nameravali smo da onda to rešavamo na drugi način. Ako ne, niko od nas koji smo ovde radili u "Zastavi", pa i u Kragujevcu, ne bi smeo da to prepusti zaboravu, pogotovo što postoji velika arhivska građa i postoji interesovanje da to bude muzej. Znači, osnovno opredeljenje bilo je i nakon razgovora sa beogradskim Muzejom nauke i tehnike da to ipak bude na mestu gde je nekad proizvodila Fabrika automobila. Ako to "Fijat" potvrdi ostaće tako, ako ne, tražićemo drugo rešenje.
Ipak, teško je poverovati da reč "Zastave automobili" u ovom trenutku neko ozbiljnije shvata, iako je sigurno da nije bilo "Zastave" ne bi bilo ni "Fijata" ponovo u Srbiji.
Verovatno da neće biti mnogo toga od planiranog obeležavanja 26. avgusta, odnosno 60 godina od proizvodnje automobila. Ali nije nemoguće i da sve što je u tom periodu učinjeno propadne u prašini i nebrizi. Jer, ko zna koliko puta se pokazalo da nemamo mnogo razumevanja za tradiciju, ovoga puta industrijsku, koja svakako jeste za poštovanje. Kragujevačka Fabrika automobila proizvela je nešto više od četiri miliona vozila. Od toga je više od 700.000 plasirala na inostranom tržištu, u 71 zemlju. Da taj automobil nije zadovoljavao sve svetske standarde, sigurno o izvozu ne bi bilo ni pomisli.
MONOGRAFIJA
DA sve neće baš da bude zaboravljeno, doprineće objavljivanje monografije, koju pripremaju nekadašnji rukovodioci "Zastave". Monografija obuhvata poslovanje, ovog nekada velikog privrednog sistema, do 2000. godine.
Izvor: Večernje Novosti