Javna rasprava o proglašenju i studiji zaštite planine Rudnik kao predela izuzetnih odlika

Područje koje se predlaže za zaštitu obuhvata središnji, najočuvaniji deo planine Rudnik od 10.019,80 ha koja se odlikuje izrazitom biološkom raznovrsnošću i značajnim geomorfološkim, geološkim, hidrogeološkim, hidrološkim i klimatskim fenomenima, kao i karakterističnom fizionomijom pejzaža, ali i prisustvom različitih oblika tradicionalnog, izvornog načina života i bogatog kulturno-istorijskog i duhovnog nasleđa.

Veći deo planine Rudnik teritorijalno pripada gradu Kragujevcu, zbog čega nam je jako značajna njegova zaštita i sa zadovoljstvom smo prihvatili ideju Ministarstva zaštite životne sredine, rekao je Dejan Ružić, zamenik gradonačelnika. Poslednjih nekoliko godina imamo problem seče šuma na Rudniku i ovo je način da to sprečimo, zaštitimo naše bogatstvo i čitav biljni i životinjski svet na planini. Namera nam je da u budućnosti, dodao je Ružić, grad Kragujevac preuzme brigu o Rudniku.

Na području predela izuzetnih odlika „Planina Rudnik” biće ustanovljena tri režima zaštite - prvi najstroži, drugi aktivni i treći proaktivni stepen zaštite, što dovoljno govori o prirodnim vrednostima, ali i o ostalima koje ovaj predeo ima, rekla je Ivana Jelić, koordinator izrade studije iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije, koji je radio istraživanje. Ona je navela da je osim u Vojvodini, planina Rudnik jedino stanište Banatskog božura u Centralnoj Srbiji, zatim ima poskoka kao zaštićene vrste, božikovinu koja je retkost za ovo područje a postoji i rezervat bukove šume, zaštićen još 1959. godine, čime će sada dobiti viši stepen zaštite. Osim prirodnih bogatstava, planina Rudnik je i arheološko nalazište, ima kulturne vrednosti i kao takav je prepoznat od strane međunarodne zajednice, zbog čega će ova planina, biti deo ekološke mreže Natura 2000, kazala je Jelić.

Javni uvid o Nacrtu uredbe o proglašenju i studiji zaštite predela izuzetnih odlika „Planina Rudnik”, traje do 16. septembra 2024. godine, a Nacrt uredbe i Studija zaštite sa kartografskom dokumentacijom izloženi su na javni uvid svakog radnog dana od 1000 do 1300 časova u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine, Beograd, Omladinskih brigada 1, soba 668 i Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Beograd, Japanska 35, kao i na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine i Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Javne rasprave održane su i u Gornjem Milanovcu i Topoli, a Izveštaj o izvršenom javnom uvidu i javnoj raspravi biće objavljen na internet stranici Ministarstva zaštite životne sredine i Zavoda za zaštitu prirode Srbije.