Obustava nastave u školama: Deca i roditelji suočeni s neizvesnošću i šta dalje a i koja su rešenja

Učenici osmih razreda, koji se pripremaju za malu maturu, suočavaju se s mogućnošću da ostanu bez ovog ključnog ispita. Ovo može dovesti do problema pri upisu u srednje škole, što dodatno komplikuje njihov obrazovni put. Roditelji sa strepnjom prate razvoj situacije, svesni da bi njihova deca mogla biti uskraćena za dalji napredak u školovanju.

Slično, maturanti četvrtih razreda srednjih škola suočavaju se s neizvesnošću u vezi s upisom na fakultete. Obustave nastave ometaju pripreme za prijemne ispite, što može odložiti ili čak onemogućiti njihov upis na visokoškolske ustanove. Mnogi maturanti a posebno roditelji izražavaju frustraciju i strah, jer im se snovi o akademskim karijerama nalaze na klackalici.

Nije reč samo o izgubljenoj školskoj godini; postoji ozbiljna opasnost od stvaranja "izgubljene generacije" dece koja nemaju kontinuitet u obrazovanju. Ovakva situacija može imati dugoročne negativne posledice po njihov lični i profesionalni razvoj. Stručnjaci upozoravaju da svako prekidanje obrazovnog procesa narušava motivaciju učenika i stvara praznine u znanju koje će biti teško nadoknaditi.

Dodatno zabrinjava i najava države da će nastavnici biti plaćeni u skladu s njihovim učinkom tokom obustave nastave. Prema ovom planu, nastavnici koji rade puno radno vreme dobiće punu platu, oni koji rade pola radnog vremena dobiće polovinu plate, dok će nastavnici koji potpuno obustave nastavu ostati bez zarade. Ova odluka izaziva zabrinutost među prosvetnim radnicima, ali i antagonizam među kolegama.  Dobar deo prosvetnih radnika želi da se sve ovo vrati u kolosek i da se nastavi sa normalnim radom

Roditelji širom Srbije, uključujući i Kragujevac, izražavaju duboku zabrinutost zbog trenutne situacije. Mnogi se pitaju kako će obustave nastave uticati na obrazovanje njihove dece, posebno na završne ispite i upis u srednje škole ili fakultete. Neki roditelji već razmišljaju o mogućnosti da deca nastave školovanje tokom leta kako bi nadoknadila propušteno gradivo, što može dovesti do odustajanja od planiranih letovanja i drugih porodičnih aktivnosti.

Situacija zahteva hitnu reakciju svih relevantnih institucija. Sve češće se postavlja pitanje da li je državno i besplatno obrazovanje u Srbiji zapravo umrlo i da li je možda vreme da se ozbiljno razmišlja o privatnim školama i fakultetima. Štrajkovi prosvetnih radnika traju decenijama i teško je očekivati da će se nešto promeniti u budućnosti. Postojala je ideja da veliki školski sistemi iz inostranstva uđu na naše tržište, gde bi diplome bile nostrifikovane i validne kako u Srbiji, tako i u inostranstvu, a država bi subvencionisala deo školovanja dece, čime bi se osiguralo neometano obrazovanje. Neophodno je uspostaviti dijalog između sindikata, Ministarstva prosvete i drugih nadležnih organa kako bi se pronašla održiva rešenja koja neće ugroziti obrazovanje dece. Deca ne smeju biti žrtve sukoba između odraslih; njihovo pravo na kvalitetno obrazovanje mora biti prioritet. Dok se ne postigne dogovor, roditeljima se savetuje da ostanu informisani o aktuelnim dešavanjima i da, u saradnji sa školama, pronađu načine za podršku deci u ovom izazovnom periodu.