MARKO ĆUK ,predsednik VK „Vojvodina“, za portal „Ikragujevac“ : “ Bio je dovoljan jedan vaterpolo trening i kontakt sa loptom da se preokrenem drugom sportu odnosno vaterpolu.”

Po čemu najviše pamtiš detinjstvo, koje slike su naupečatljivije?

Ono čega se prvo setim su odlasci na more sa roditeljima, boravak kod babe i dede na selu i ono nešto što mi je bila svakodnevnica a to je da sam odlazio u obližnje dvorište vrtića gde sam provodio dane u igri sa komšijskom decom.

Ponikao si u novosadskojj Vojvodini, kako jee izgledao prvi susret sa vaterpolo loptom?

Nije tajna da mi sportovi na suvom nisu baš išli od ruke, ali sam vodu voleo od prvog dana. Čim sam napunio 6 godina, roditelji su me upisali na obuku neplivača i tako je sve krenulo. Sa vremenom sam prelazio nivoe obuke i stigao do plivačkog kluba Vojvodina gde sam proveo oko godinu i po. Bio sam dobar plivač i predviđali su mi lepu plivačku karijeru, međutim, meni su treninzi bili monotoni i želeo sam nešto više. Bio je dovoljan jedan vaterpolo trening i kontakt sa loptom da se preokrenem drugom sportu odnosno vaterpolu. Posle te moje odluke plivački treneri su bili izuzetno „ljuti“ na mene i roditelje što smo napravili taj potez, ali su tokom godina videli da je odluka bila ispravna i naravno ljutnja je prošla

Koliko ti je značilo što je uz tebe bio mlađi brat Miloš?

Razlika u godinama između Miloša i mene je prilično velika, pritom sam ja rano otišao od kuće kako bi se usavršavao u Beogradu. Tada je on za mene bio samo mlađi brat, ali smo naš odnos razvijali sa godinama kako smo i on i ja odrastali međutim neosporno je da sam i ja u njemu i on u meni uvek imali maksimalnu podršku.

Posle Novog Sada , karijeru si nastavio si u Partizanu, pa te je vaterpolo vodio kroz mnoge evropske gradove...koja zemlja , u kojoj si igrao, pruža najbolje uslove vaterpolistima?

Iz mog ugla gledanja, najbolje uslove rada a i najbolji ugođaj za život sam imao u Španiji (CN Sabadell). Tamo sam proveo pet godina života, stekao mnoge prijatelje sa kojima i dan danas održavam kontakte,tamo mi se rodio prvi sin Stefan. Sa sportske strane imali smo zapažene rezultate i klub je išao uzlaznom putanjom. Dva najzapaženija rezultata iz tog perioda su osvajanje Kupa Kralja i finale Len kupa.

Na koji trofej si u karijeri najponosniji?

Što se tiče profesionalne karijere, najponosniji sam na osvajanje Len kupa sa mađarskim Ferencvaroš – em. Međutim istakao bih duplu krunu sa Partizanom 2001. godine, to su mi bili prvi seniorski trofeji i jako su mi dragi.
Većina starijih igrača otišla je u inostranstvo, u Srbiji ekipe nastupaju sa veoma mladim igračima.

Šta misliš o srpskom vaterpolu?

Do pre tri godine imali smo tu tendenciju da većina starijih i afirmisanih igrača igra po inostranim klubovima. Međutim poslednjih sezona taj trend se menja i sve više njih se vraća u domaće prvenstvo. Razlog tome je što su klubovi finansijski stabilniji i organizovaniji. Bitno je naglasiti da poslednje tri godine Vaterpolo savez Srbije u saradnji sa Ministarstvom Omladine i Sporta, obezbeđuje značajna finansijska sredstva za funkcionisanje svih vaterpolo klubova. Rezultat svega toga je da u ovoj takmičarskoj sezoni imamo tri ekipe koje se takmiče u grupnoj fazi Lige Šampiona (Radnički, Crvena Zvezda i Novi Beograd) i dve ekipe koje su igrale Len kup (Šabac i Vojvodina). Očigledan je napredak, nadam se da će svi klubovi i u narednim sezonama imati dovoljno resursa da nastave u istom pravcu.

Koliko je za jednog vrsnog sportistu važna podrška poordice?

Izuzetno je važno da porodica bude oslonac svakog pojedinca, nebitno u kojoj sveri života on deluje. U mom slučaju, i brat i ja imamo bezrezervnu podršku cele porodice.

Imaš li neki hobi?

Nemam hobi, ponekad kada mi obaveze dozvoljavaju odem na pecanje.

Jesi li ranoranilac?

Nikada nism bio velika spavalica, ustajao sam na vreme za školu i trening, međutim od kako deca idu u školu, ustajem rano.

Gde vidiš sebe za dvadeset godina?

Vidim sebe i dalje u Novom Sadu to je moj grad,pretpostavljam da ću tada biti iskusni voćar obzirom da sam sada voćar početnik.

Kako se snalaziš na poziciji direktora VK „ Vojvodina“ ?

Trudim se da taj posao obavljam najbolje što znam. Skupio sam određeno iskustvo ali svaka godina donosi nešto novo. Za sada imamo lepe rezultate sa seniorskom ženskom selekcijom Vk Vojvodina koja je dvostruki osvajač Kupa Republike Srbije i osvajač Prvenstva Republike Srbije za sezonu 2020/2021. Muška selekcija je u prošloj sezoni izborila pravo igranja u Len kupu posle sedam godina neigranja evropskih utakmica.Takođe seniori su trenutno na dobrom putu da se plasirju u viši rang takmičenja u okviru Regionalne vaterpolo lige. Rad sa mlađim kategorijama je perspektiva svakog kluba, bez toga priča nije održiva. Godinama u nazad smo imali epitet jedne od najboljih vaterpolo škola u Srbiji, međutim poslednjih godina usled raznih okolnosti rezultat izostaje. Moj osnovni zadatak je da u što kraćem roku taj segment rada kluba poboljšamo i dovedemo u pređašnje stanje

Autor: Mario Badjuk
Foto: Privatna arhiva