Najbolje praznične ''bapske priče''
25
Pon, Nov

Zabava

Ako posle ponoći, u novoj godini, prva pređe prag riđa, ili plavokosa žena - ne valja! Ako zaboravite da čestitate 2015. svima koji su vam dragi, nije dobro. To je znak da ćete se udaljiti od njih u predstojećoj godini. Smeće iz kuće nikako ne sme da se izbacuje 1. januara, jer to “zove” lošu sreću. Ovo su samo neki primeri novogodišnjeg sujeverja. A ima ih raznih i tiču se hrane, pića, garderobe, novca, ponašanja u vreme dočeka i prvog dana očekivane bolje nove godine. 

 

Postoje običaji i verovanja kojih se pridržavaju još naše bake. Ima i novijih, modernijih i svi nameravaju da štite od nevolje i prizovu sreću u novoj godini. Tradicija da se u najluđoj noći napravi buka potiče još iz srednjeg veka kada su ljudi zveckajući išli ulicama kako bi rasterali zle duhove. 

- Čekala sam prošlu Novu godinu sa decom kod mojih roditelja u selu kod Kragujevca - kaže Jovana Mirković (37). - Ujutru, kad smo se probudili, prvog dana nove godine počela sam da sređujem kuću i spremila se da operem veš, kad me majka napade. Ni slučajno, viknula je na mene, neko će iz kuće “nestati” ako se mašim veša i vode.

Kod starih Srba postoji verovanje da čak i vetar može da bude dobar nagoveštaj kakva će predstojeća godina biti. Ukoliko vetra nema, ili duva sa juga, naredna godina biće dobra i puna izobilja. Međutim, ako duva sa istoka, godina će doneti nestašice i nevolje.

Prema rečima našeg etnologa Dragomira Antonića, svi praznici i verovanja u Srbiji vezana su za julijanski kalendar i period od Božića do pravoslavne Nove godine.

Srbija je bogata riznica verske, tradicionalne, običajne praznoverice, ritualne i duhovne baštine - kaže Predrag Jevtić, duhovni učitelj Apolonskih znanja. - Među najpoznatijim su da sve loše ostaje u staroj godini, da treba nositi nešto crveno zbog napretka. Bor je simbol dugovečnosti i pobede života. Zelen i usred zime štiti od zlih duhova i negativne energije. Izbegavati crnu boju, mačku, gavrane, vrane, guslarske pesme, jer je crna boja simbol patnje.

- Nema nijednog običaja niti verovanja u Srbiji za period dolazeće internacionalne Nove godine. To je, do 1919, kada je doneta odluka da se praznuje 31. decembar bio običan dan - kaže Antonić. - Kroz Božić se kod Srba tumači kakvo će biti novo leto. Mesi se česnica i obavlja niz rituala da bi predstojeća godina bila srećna. Običaj je, recimo, da se za Novu godinu 13. januara mese krofne za sve ukućane, a u ponoć se uzimaju i ko pronađe dukat, ili srebrni novčić u krofni, smatra se da će biti srećan, zdrav i da će mu sve ići od ruke.

- Sve to ne treba zvati sujeverjem, jer su svi ti običaji utemeljeni u iskustvu naroda i imaju smisla - kaže Antonić. - A mnogi današnji običaji koji su vezani za međunarodnu Novu godinu, vode poreklo od nekih starih iz julijanskog kalendara. Mnogo detalja u vezi sa Deda Mrazom, kog je izmislila “Koka-kola” za svoje potrebe, liče na istorijsku priču o Svetom Nikoli.

Međutim, kako Antonić kaže, danas je u Srbiji Nova godina veliki praznik, a uvek kada se za neki datum dobije nekoliko neradnih dana, taj će brzo postati najomiljeniji u narodu.

A neka od verovanja koja se prepričavaju u vezi sa Novom godinom su, recimo, da bi godina bila blagorodna, da bi svega bilo koliko treba, i ića i pića, frižider 31. decembra mora da bude pun.

Uz to, u svakom novčaniku treba da bude novca, a naročito u onom koji se aktivno koristi.

Postoji i verovanje da na dan Nove godine i 1. januara nikako ne treba pozajmljivati novac. Valja vratiti sve dugove iz odlazeće godine. Ako se Nova godina započne sa dugovima, veruje se da će cela godina biti u besparici. 

Savet koji se prenosi sa kolena na koleno je i da se 1. januara ništa ne sme iznositi iz kuće. Ni smeće. Postoji i blaža varijanta koja kaže da može da se iznese, ako se nešto i unese.

Verovatno bi razna feministička društva mogla da se pobune i spale na lomači verovanje da je najgori znak ako žena u novoj godini prva pređe kućni prag. A, plavuše i riđokose bi trebalo da se zatvore u kuću od 31. decembra i da izađu tek 2. januara. Jer kome god da pređu prag u prvom danu nove godine, doneće mu nesreću!

Ovaj detalj podseća na položajnika za Božić. To je prva osoba, uglavnom dete, koje ulazi u kuću na Božić. Kako Antonić kaže, običaj je kod nas da položajnik bude muško, zdravo dete.

Kruže priče da nikako nije dobro da se nešto razbije ili slomi za Novu godinu. Uz to, plakanje i loše raspoloženje 31. 12. i 1. 1. znače da će cela godina biti takva.
 

Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu