Sve što niste znali o svadbenim običajima i verovanjima!

Zatim su ugovarali dan kada će se obaviti proševina ili prosidba. To je neka vrsta male svadbe. U selima se taj deo obreda nazivao ispit, prosidba ili davanje para, a u gradu prstenovanje, zaruka ili veridba. Posle toga i kod momačke i kod devojačke kuće vršile su se pripreme za glavnu svadbu. Prosidba se ugovarala kod devojačke kuće, a glavna svadba istovremeno i kod momačke i kod devojačke kuće.

Za prosidbu i svadbu birali su se dani u nedelji. Za najpogodnije dane smatrani su nedelja i četvrtak, ređe subota, ali nikada sreda ili petak. Pazilo se i na godišnja doba. Najčešće svadbe bile su u jesen. Svadba se nikada nije zakazivala u vreme trajanja nekog od postova.

Pri ugovaranju svadbe roditelji momka i devojke su se dogovarali o spremi i mirazu. Devojačku spremu sačinjavali su odevni i posteljni predmeti: košulje, jeleci, čarape, pojasevi, izatkani bez, ćilimi, šarenice, guberi, jastuci i slamarice. Sve se to slagalo u dva poveća šarena drvena sanduka i na konju se dopremalo do momačke kuće, istog dana kada su svatovi išli po mladu. Miraz je bio u obliku novca, stoke ili nepokretnog imanja.

Najvažniji deo svadbenih običaja vezan je za dan venčanja. Svadba je obično trajala 2 dana. Prvog dana mladenci su se venčavali u crkvi i to je bila glavna svadba. Drugog dana veselje se produžavalo, gosti su na svadbu donosili priloge i darove i to se zvala velika svadba. Na muškoj (momačkoj) svadbi postojali su svatovi i svadbari, a na ženskoj (devojačkoj) su samo svadbari. Svatovi su bili posebno okićeni.

Domaćin na svadbi bio je mladoženjin stric ili neki drugi stariji čovek iz mladoženjinog roda. Stari svat je mladoženjin ujak. Čauš je otresit , grlat, dovitljiv čovek koji je imao zadatak da uveseljava. Obično je na glavi imao kapu neobičnog oblika i vedrih boja. Barjaktar je mlađi muškarac koji je ispred svatova nosio zastavu (barjak). Dever je obično mladoženjin mlađi brat. Njegova dužnost je bila da bude uz mladu sve dok je trajalo svadbeno veselje. Jenđe su bile devojke i mlade žene u svatovima. One su pomagale u posluživanju svatova i svadbara, ali im je glavna dužnost bila da pevaju prigodne svadbene pesme.

U završnom delu svadbe pevali su i igrali svi učesnici svadbe. Mlada na svojoj svadbi nije pevala. Savetovali su je da bude „vesela i nasmejana“, ali ona nije pevala jer to „tako valja“. Kada su se svatovi, posle venčanja vratili mladoženjinoj kući, mlada je najpre uzimala sito sa žitom i bacala ga preko krova kuće. Posle toga uzimala je jednu jabuku i bacala je među svatove. Zatim su joj donosili nakonjče (muško dete do godinu dana) i ona ga je okretala, stavljala na svoje grudi, a zatim darivala košuljicom.

Na „velikoj svadbi“ prikazivali su se svadbarski darovi.
Kod bogatijih ljudi svadba se produžavala i treći dan, sa manjim brojem gostiju.

Iako su se do danas zadržali neki tradicionalni običaji na venčanjima, većina starih narodnih običaja zauvek je postala prošlost.

Ritual zihernadli
Nekad davno, mlade devojke su imale običaj da idu do obližnjeg izvora i spuste zihernadlu u vodu. Ako bi ona plutala po površini, to je značilo da venčanje treba da se održi iste godine. Ako bi potonula, to je bio znak da se mladoženja neće skoro pojaviti. Možda je odatle potekao običaj bacanja novčića u fontane.

List bršljana
Mlada devojka koja želi da se uda treba da, kada prođe pored bršljana, otkine jedan list ne gledajući u njega i pritisne ga na srce. Uveče, dok se skida u pomrčini, treba da stavi bršljan pod jastuk i da zaspi misleći na svog izabranika. I danas mnoge devojke imaju običaj da pod jastuk stave neki predmet koji pripada izabraniku.

Oprema
Prema običaju, devojka je u brak donosila kovčeg pun „toplih stvari". To su bili krevetski čaršavi, jorgani, ćebad, jastuci, vezeni stolnjaci, peškiri, čak i kuhinjske krpe. U današnje vreme mnoge devojke su potpuno nezavisne i poseduju same svoj nameštaj i belu tehniku.

Miraz
Nema više tog običaja da devojka mora da unese u brak izvesnu sumu novca. Ali, iako miraz nije više obavezan, često su roditelji ti koji pomažu ćerku kupujući nameštaj.

Venčanica
Ona nekada nije bila bela. U srednjem veku je bila zelena; u vreme Marije Stjuart ljubičasta, plava i ponovo zelena (u doba Ane Austrijske). Bela venčanica, kao simbol nevinosti, pojavila se tek u XIX veku. I još uvek važi da mladoženja ne treba da vidi mladu u venčanici pre venčanja.

Veo
Veo štiti mladu od zlih duhova i daje joj magičnu snagu. Danas su ponovo u modi velovi svih dužina.

Burme
Jedan od najzanimljivijih delova oko pripremanja venčanja mladencima je, svakako, zajedničko biranje burmi. One su simbol zajedničkog života i zakletva na vernost. Ova tradicija datira još od vremena Starog Egipta: muškarac je stavljao burmu na treći prst svoje mlade, jer se tada smatralo da je taj prst povezan sa srcem. Mladenci su počeli da razmenjuju burme tek u srednjem veku. Tada su ih stavljali na prst desne ruke, kako pravoslavci čine i dan-danas. Dijamant (brilijant) je sinonim večnosti, i za njega se mladenci najčešće odlučuju, mada je kod nas više zastupljen cirkon, kao i safir, rubin, turmalin...

Torta
Slatka tradicija koja potiče još iz Stare Grčke, kada su mladenci sekli kolač od meda i susama.

Buketi
U rimsko vreme buketi su se pravili ne od cveća, već od mirisnih trava koje su terale zle duhove iz budućeg doma mladenaca.

Momačke večeri
Još jedan od običaja je da se takoreći „pokopa momački život”. Momačke večeri održavaju se nedelju dana pre venčanja, najranije. Budući mladoženja i njegovi drugovi obilaze kafane sve do jutra, veseleći se, dok bi devojke pozivale svoje drugarice na kolače u popodnevnu posetu. Danas se za momačko ili devojačko veče (kako se to danas popularno naziva) organizuju velike zabave po diskotekama, restoranima, kafićima.

Dan uoči svadbe
Dan uoči svadbe u kući se skupi mnogo prijatelja da pomognu oko priprema. Čisti se, pere, postavljaju se stolovi, priprema piće i sve ostalo. To se isto dešava i u mladinoj kući gde se okupljaju njene drugarice da zajednički srede njenu „spremu".

Jabuka
Jedan od najzastupljenijih običaja u našim krajevima, a prisutan je i danas, jeste običaj skidanja jabuke. Kada mladoženja ode po mladu, tast postavi jabuku na najviše drvo u mladinom dvorištu. Mladoženja ne može da odvede mladu sve dok puškom ne pogodi jabuku na drvetu. Običaj je i da mlada pre venčanja kod svoje kuće pripremi jabuku u koju su zabodeni novčići i da tu istu jabuku nakon venčanja u crkvi i opštini pred sam ulazak u restoran, šator ili mesto gde će se svatovi veseliti, baci preko glave. Muškarac koji je uhvati sledeći će se oženiti.

Pirinač
U staro doba, ljudi su verovali da će, ako bilo ko ili bilo šta, dodirne upravo venčani par, oni biti srećni. Zbog toga su bacali na njih pirinač. Danas na zapadu bacaju čak i konfete.

Biće muško
Po nekim običajima pre odlaska na venčanje mlada pred svim svatovima prima blagoslov od svojih roditelja, svatovi joj nazdravljaju. Mlada pije piće iz staklene čaše, nazdravlja svima i zatim baca čašu. Ako se čaša prilikom pada na zemlju razbije, kaže se da će biti muško, a ako čaša ostane čitava, biće devojčica.

Povlačenje za nos
U Šumadiji mlada posle crkvenog obreda venčanja, za vreme čestitanja upita neudate devojke: „Hoćeš da te povučem za nos?" Verovanje je da će se ona koju je mlada povukla za nos udati ubrzo.

Podvezica
Postoje mnogobrojni običaji koji se vezuju za različite krajeve. U nekim krajevima postoji običaj da mladoženja skida podvezicu sa mladine desne noge, baca je neoženjenim momcima i onaj koji je uhvati ima zadatak da je zubima navuče na nogu devojci koja je uhvatila bidermajer.

Bidermajer
U rimsko vreme buketi se nisu pravili od cveća već od mirisnih trava koje su terale zle duhove iz budućeg doma mladenaca. Danas su nekadašnji buketi zamenjeni raskošnim aranžmanima od različitih vrsta cveća. Cveće se koristi i za kićenje, aranžiranje stolova. Naravno potrebno je i bidermajer aranžirati u skladu sa stilom i bojom venčanice, a po bacanju bidermajera, mlada treba da ima neki mali buket koji će zameniti bidermajer.

Povorka
Danas, kada subotom ili nedeljom čujemo automobilske sirene, znamo da prolazi svadbena povorka. Nekada su to bila zvona koja su terala zle duhove.

Verovanje postoji da mlada treba da ima nešto novo, nešto plavo, nešto tuđe i nešto staro, kao i da mladoženja pre venčanja ne treba da vidi venčanicu.

Nakon dogovora oko datuma venčanja, izbora opštine i crkve, kao i kumova, ostaje vam da planirate detalje kao što su odelo, cipele i kravata za mladoženju, bidermajer, burme i pozivanje gostiju.