Ojmjakon - tamo se temperatura spušta i do -71 stepen Celzijusov! Nalazi se u Rusiji u Sibiru, i najhladnije je mesto na planeti.
U Ojmjakonu prosečna temperatura u januaru iznosi -50 stepeni Celzijusovih, a najniža ikada zabeležena temperatura u tom selu bila je čak -71,2!
Mesto se nalazi na 750 metara nadmorske visine, a dužina dana varira od svega 3 sata u decembru do 21 sata tokom leta.
Ako ste mislili da tamo mogu da opstanu samo irvasi i ostale krznene životinje, grešite - selo ima oko 500 žitelja. Svoje domove oni greju pećima na drva i ugalj, a pored kupatila, mnogi domovi imaju i takozvane "poljske toalete".
Hrane se ribom i mesom irvasa, u jedinoj prodavnici koju imaju mogu da kupe i neke druge namirnice. Povrće i voće jedu samo ako im neko donese, s obzirom na to da u njihovom selu biljke ne uspevaju.
Međutim, među njima nema neuhranjenih. Lekari to objašnjavaju činjenicom da unose dosta punomasnog kravljeg mleka.
Ima i dece, verovali ili ne, koja u školu ne idu tek kada temperatura padne ispod -52 stepena Celzijusova.
Najbliži veći grad je Jakutsk, koji je nešto topliji od Ojmjakona, ali je zvanično najhaldniji grad na svetu. Bez obzira na tu titulu, u gradu se živi kao u svakom drugom: žitelji imaju na raspolaganju dva aerodroma, univerzitet, pozorište, školu, muzej...
{youtube}rzM0xthB75A{/youtube}
Nije u Ojmjakonu uvek tako hladno. U junu, julu i avgustu temperatura vazduha često je preko 30 stepeni Celzijusovih.
Ako zaista volite zimu, ili ste avanturista koji bi da testira svoj prag podnošenja hladnoće, znajte da neke turističke agencije nude aranžamane za ovo sibirsko selo.
Turisti će tamo, osim "uživanja" u hladnoći, moraju da računaju i na: zamrzavanje mastila u olovkama, stakla naočara na licu, često nemoguć rad elektronskih uređaja koji koriste baterije, a na upotrebu automobila ne treba ni da pomišljaju. Kao ni mobilne telefone.
Još jedan problem je specifičan samo za ovo mesto - sahrana preminulih sugrađana nekada se otegne i na tri dana zbog nemogućnosti da se iskopa raka u zamrznutoj zemlji. Zato se na grobnom mestu pali logorska vatra koja se ostavi nekoliko sati. Zatim se žeravica gurne u stranu i iskopa rupa duboka svega nekoliko centimetara. Proces se ponavlja nekoliko dana dok raka ne bude dovoljno duboka da bi se u nju spustio sanduk, piše "Dejli mejl".
Inače, naziv mesta - Ojmiakon znači "voda koja se ne ledi".