DANAS JE: Prepodobni Simeon Novi Bogoslov; sveti Grigorije Dvojeslov

Prozvat Sigrijan zbog mesta Sigrije, gde beše rođen. Srodnik cara Lava Isavrijanina i sina mu Kopronima. Imaše ogromno bogatstvo i sjaj. No sve to izgubi svoju vrednost za Teofana onda kada se Hristos Gospod zacari u duši njegovoj. Tada se on opiraše ženidbi svojoj, pa kad ipak bi primoran oženiti se, on uspe da usavetuje svoju nevestu da žive celomudreno kao brat i sestra. A čim mu pomreše roditelji, žena mu ode u jedan manastir, a on u drugi. Njegov manastir bi u Sigrijanskim gorama u Kizičkoj oblasti. Nekad slavan i bogat Teofan življaše u manastiru kao poslednji ubožjak. I svi se divljahu takvoj promeni kod njega. Pa pošto posta čuven zbog svoje silne vere, uzdržljivosti i mudrosti, bi pozvan na VII vaseljenski sabor u Nikeji, na kome se utvrdi poštovanje ikona. Zbog velike čistote i celomudrenosti dade mu Bog dar čudotvorstva, te lečaše sve bolesti, naročito manijaštvo i ludilo. Za sve bolne i nevoljne on se moljaše Bogu, i molitvom svojom pomagaše im. Samo kad se on razboli i bolova dugo, ne hte se pomoliti Bogu za ozdravljenje svoje, nego trpljaše s blagodarnošću. Kada nasta opet gonjenje ikona od zloga Lava Jermenina, tada sveti Teofan bi doveden u Carigrad i bačen u tamnicu gde dve godine provede u teskobi i muci i poniženju. Tada ga posla car na zatočenje na ostrvo Samotrak, što on ranije provide duhom svojim i reče tamničarima. No kad stiže na Samotrak, požive još samo dvadeset tri dana i predstavi se Gospodu svome i Tvorcu, da primi zaslužen venac slave.

Prepodobni Simeon Novi Bogoslov

Ovaj bogonosni i veliki Otac Crkve rođen bi u Galati Paflagonijskoj, vaspitan u Carigradu i uvršćen u dvorjane cara Vasilija i Konstantina Porfirorodnih. Ostavi sve radi Hrista i povuče se u manastir. Podvizavao se pod rukovodstvom starca Simeona, potom bio iguman manastira svetog Mamanta i najzad otšelnik. Najveći bogoslov posle svetog Grigorija Bogoslova. Osećao blagodat u srcu svome. Njegove su reči prava duhovna i bogoslovska otkrovenja. Upokojio se 1032. godine. Mošti mu čudotvorne.

Sveti Grigorije Dvojeslov

Sin senatora Gordijana, i sam potom bi senator i načalnik grada Rima. No čim mu se otac upokojio, on se preda duhovnom životu. Od svog velikog bogatstva sazida šest manastira u Siciliji i sedmi u samome Rimu u čast apostola Andreje, u kome se i on postriže. Silvija, majka njegova, takođe se zamonaši u jednom ženskom manastiru. Po smrti pape Pelagija izabran bi Grigorije za papu. On bežaše od te časti i vlasti, i krijaše se po gorama i gudurama, no Gospod ga prokaza onima koji ga tražahu na taj način što se pojavi stub ognjen od zemlje do neba na onom mestu gde se Grigorije krijaše. Beše neobično milosrdan. Sav svoj dohodak upotrebljavaše na skloništa bednih i na gostoprimstvo. Često prizivaše bedne ljude i služaše im oko trpeze. Bavio se i pisanjem korisnih knjiga. Dvojeslov, ili Sabesednik, on se i naziva zato što je napisao knjigu pod tim imenom, u kojoj je izneo vrline i čudesa italijskih svetitelja. Sastavio je i svetu Liturgiju Pređeosvećenih Darova, koja se služi sredom i petkom Časnoga posta. Njegov arhiđakon Petar viđao je goluba gde leti iznad njegove glave kad je sedeo i pisao. Predstavio se Gospodu 604. godine.