Jedan od četvorice slavnih srpskih vojvoda iz Prvog svetskog rata Radomir Putnik rođen je 24. januara 1847. godine. Za života je čast otadžbine odbranio na nekoliko najvećih ondašnjih frontova, ali, nažalost, nije dočekao da u otadžbini i umre. O tome koliko je vojvoda poznat širom sveta, govori i činjenica da je čak i planina u Kanadi po njemu dobila ime.
Dobar đak, učtiv i odmeren, ali mlađani Radomir voli da se u društvu nametne kao prvi, da se njegova sluša. Od oca je čuo da ne treba da uči samo za školu, već i za život. Mnogim nastavnicima zadaje glavobolju, jer često postavlja potpitanja posle njihovih predavanja. Kako nastavnici ne vole da naširoko objašnjavaju ono što predaju, već se strogo drže teme, Radomir kod njih nije omiljen.
Tako mu, jednom prilikom, nastavnik nemačkog jezika daje trojku, iako će se Radomir kasnije kroz vojničku karijeru ovim jezikom tečno služiti i veoma retko koristiti rečnik, čak i kada čita nemačku literaturu.
Radomir Putnik završava prvi razred gimnazije i odmah upisuje Vojnu akademiju, odsek Artiljerijska oficirska škola. Pet godina kasnije, akademiju završava kao osmi u generaciji. Dobija čin artiljerijskog potporučnika decembra 1866, kada je postavljen za komandira voda 4. poljske baterije. Međutim, on ovu dužnost ne preuzima, prvenstveno zato što je bio talentovan crtač, pa je zadržan na radu u Topografskom odeljenju Ministarstva vojnog. U Ministarstvu vojnom radi do januara 1867, kada je prebačen u operativnu jedinicu, gde postaje komandir voda, da bi dve godine kasnije postao komandant baterije.
Pred Prvi svetski rat vojvoda sastavlja odbrambeni plan srpske vojske u slučaju napada. Cilj je da najjače jedinice drže liniju odbrane koja će omogućiti brz napad u smeru Valjeva i Drine, odakle vojska očekuje napad Druge i Pete austrougarske armije. Pravac kretanja neprijatelja je dobro procenjen a prva bitka je kod planine Cer. Vrhovna komanda nanosi prvi poraz Centralnim silama u Prvom svetskom ratu.
Nakon trojne invazije na Srbiju, krajem 1915. godine, srpska vojska povlači se na Kosovo i Metohiju, a pred vojvodnom su samo dve mogućnosti: da prihvati kapitulaciju, čiji rezultat bi bio za Srbiju ponižavajući separatni mir, ili povlačenje preko albanskih planina, na Albansko primorje. Vojvoda bez razmišljanja bira drugu opciju, time čuvajući čast srpske vojske i naroda. Poslednjim naporom izdaje svoju poslednju naredbu, kojom je pravac srpske vojske određen prema Albanskom primorju.
Međutim, zbog problema sa zdravljem, vojvoda Radomir Putnik umire 1917. godine u Nici.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
