U očuvanju nacionalnog identiteta jednog naroda jednu od najznačajnijih uloga imaju običaji. Nekada su običaji nastajali da bi zadovoljili najrazličitije ljudske potrebe, pa su se tako i menjali prema tim potrebama.
Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Isusa Hrista, to je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva i porodice, i obeležen je brojnim običajima koji imaju jedan osnovni smisao - da se sačuva i uveća porodica i imanje domaćina.
Sve to najbolje je sažeto u narodnoj molitvi - zdravici koja se izgovara o Božiću: "Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se rađaju zdrava dečica, neka nam rađa žito i lozica, neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru!"
Jedan od najlepših božićnih običaja je miroboženje - prilika da se zavađeni pozdrave i poljube govoreći "Mir božji, Hristos se rodi", da se oni koji su u svađi izmire dakle, u ovo doba godine koje treba da bude vreme opšteg mirenja i praštanja.
Pre svitanja, 7. januara, na Božić, zvone sva zvona na pravoslavnih hramovima, objavljujući početak najveselijeg hrišćanskog praznika. Prvi dan Božića je dan radosti rađanja, obnavljanja života, dok se drugi dan provodi u svečanom, tihom domaćem raspoloženju, a u crkvama služi Liturgija zahvalnosti Bogorodici.
Na Božić bi trebalo raditi sve ono što vam je teško išlo tokom godine, jer se veruje da će nam ono što radimo na božićno jutro ići od ruke. Voda koja se koristi za pranje suda u kojoj je mešena česnica koristi se za zalivanje voćki, jer će tako bolje roditi, ili se, u gradskim uslovima, njome zaliva saksijsko cveće, da lepše cveta. Testo koje ostane na rukama domaćice posle mešenja česnice takođe se stavlja na voćke, da bi dale više ploda.
Negde su se zadržali i tragovi paganskih verovanja, pa se gata u plećku od pečenice - ako na kosti koja se izvuče iz pečenice ostane mesa, veruje se da će godina biti plodna.
Primetićete da su, svi do jednog, ovi običaji u slavu porodice i napretka. Zato - praštajte danas onima kojima je oproštaj potreban i provedite Božić sa onima koje volite, u miru i ljubavi.
Budući da je kultura srpskog naroda bogata tradicijom, koju je zbog različitih spleta okolnosti srpski narod bio primoran da brani i da se dovija kako bi je sačuvao, mnogi srpski običaji su zbog toga danas izgubljeni ili potisnuti. Ali ima i onih paganskih običaja koji su se zadržali i do današnjih dana snažno se prožimajući sa hrišćanstvom, te su tako postali obavezni rituali koji su se izvodili uoči velikih praznika. Evo i nekih od njih:
Koledari
Koledo je prastari običaj koji je imao za cilj da narod brani od nečastivih sila.
Nekada je u Srbiji bio običaj da od Svetog Ignjata pa sve do Božića grupa mladića maskiranih i naoružanih drvenim mačevima obilaze seoske kuće i čestitaju novogodišnje i božićne praznike. Obično bi bili dobro uvežbani u pevanju koledarskih pesama i mačevanju drvenim mačevima, tako da pred svakom kućom izvode čitavu malu predstavu. Često se događalo da se među koledarima neko obuče u mladu, pa cela koledarska grupa izvodi svadbu.
Kod nas je ovaj običaj danas zabeležen kod Srba u Bosni, na Ozrenu i oko Maglaja i u istočnoj i južnoj Srbiji, dok je na zapadu Srbije zaboravljen. Koledarski običaj danas se, takođe, pretežno zadržao u pojedinim mestima drugih slovenskih zemlja poput Rusije, Makedonije i Bugarske.
Vertep
Vertep je narodna igra koja se igra po biblijskoj priči. Iako potiče još iz 4. veka nove ere, kod Srba se prvi put spominje početkom 18. veka. Naime, uoči Božića i na sam Božić grupa dečaka i mladića obuku se u šarena odela i maskiraju kao ”mudraci sa istoka”. Između sebe nose nosiljku koja predstavlja jasla sa rođenim Hristom. Naoružani su drvenim mačevima i zaštićeni kartonskim oklopima na grudima, pa poput koledara obilaze kuće i pred svakom kućom se mačuju, govore razne stihove i pevaju božićne pesme. Danas je ovaj običaj najprisutniji u Ukrajini.
Koledari
Koledo je prastari običaj koji je imao za cilj da narod brani od nečastivih sila.
Nekada je u Srbiji bio običaj da od Svetog Ignjata pa sve do Božića grupa mladića maskiranih i naoružanih drvenim mačevima obilaze seoske kuće i čestitaju novogodišnje i božićne praznike. Obično bi bili dobro uvežbani u pevanju koledarskih pesama i mačevanju drvenim mačevima, tako da pred svakom kućom izvode čitavu malu predstavu. Često se događalo da se među koledarima neko obuče u mladu, pa cela koledarska grupa izvodi svadbu.
Kod nas je ovaj običaj danas zabeležen kod Srba u Bosni, na Ozrenu i oko Maglaja i u istočnoj i južnoj Srbiji, dok je na zapadu Srbije zaboravljen. Koledarski običaj danas se, takođe, pretežno zadržao u pojedinim mestima drugih slovenskih zemlja poput Rusije, Makedonije i Bugarske.
Vertep
Vertep je narodna igra koja se igra po biblijskoj priči. Iako potiče još iz 4. veka nove ere, kod Srba se prvi put spominje početkom 18. veka. Naime, uoči Božića i na sam Božić grupa dečaka i mladića obuku se u šarena odela i maskiraju kao ”mudraci sa istoka”. Između sebe nose nosiljku koja predstavlja jasla sa rođenim Hristom. Naoružani su drvenim mačevima i zaštićeni kartonskim oklopima na grudima, pa poput koledara obilaze kuće i pred svakom kućom se mačuju, govore razne stihove i pevaju božićne pesme. Danas je ovaj običaj najprisutniji u Ukrajini.
Sirovari
Slični su koledarima, samo nisu maskirani, Uoči Nove godine obilaze selo u grupama i lupanjem u zvona i razne gvozdene predmete i zvečke isteruju karakondžule i druge nečiste sile. Ove igre vezane su za krajnje južne i jugoistočne predele u Srbiji.
Svinjska daća
Po selima je običaj da svaka kuća zakolje po jednu ili više debelih svinja ili brava u zavisnosti od svojih mogućnosti i potreba. Od zaklanih svinja prave se raznovrsne prerađevine, a uveče se priređuje bogata mesna večera, u narodu poznata kao svinjska daća, a koja se nekada priređivala pre ili posle posta.
Za vreme večere domaćina i njegovih ukućana grupa mladića zakuca na prozor i ostavi mali ražanj u prozor sa ceduljicom ovakvog sadržaja:
Dobro veče, domaćine,
mi smo čuli da ste klali,
pa dođosmo, ne bi li se smilovali,
pa i nama malo mesa dali.
Domaćin zatim uzme ražanj i ”okiti” ga raznim svinjskim đakonijama i tako okićen vrati ponovo u prozor, ali se često desi da u ove đakonije domaćin ubaci i poneku ljutu papriku, da bi po psovci koja dopre spolja zaključio ko mu je bio gost.
Nekada, dok se narod čvrsto pridržavao božićnjeg posta, svinje su se klale pre ili posle Božića. Međutim, sredinom 20. veka sa postepenim napuštanjem posta, počelo se klati i pre Božića, kad kome ”sazru” svinje.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
