Prenos moštiju svetog Aleksandra Nevskog

Od svoje rane mladosti zavoleo je Hrista i trudio se da mu u svemu ugodi. Njegovo osnovno zanimanje je bilo svenoćno bdenje i tajna molitva Bogu. Otac mu bi knez Jaroslav, a 1236 godine i sam bi naimenovan u kneza Novogorskog. U bici na reci Nevi, koja se odigrala 2 jula (15 jula po starom kalendaru) 1240 godine, pobedio je Švede i dobio nadimak Nevski. Uzdao se ovaj ugodnik Božji, ne toliko u vojsku svoju, već u Boga. Pred polazak u svaku bitku on se obraćao svojim vojnicima rečima: "Bog je ne u sili nego u pravdi". Godine 1250, postao je knez Vladimirski i mnogo se trudio da podigne i vaskrsne Rusiju. Smatran je za velikog zaštitnika i čuvara pravoslavlja, i neustrašivog ispovednika Hristove vere. Odbio je da se pokloni tatarskim idolima, te ga zbog toga tatarski kan Batija veoma poštovaše i uvažavaše. Pred sam kraj svog ovozemaljskog života, on se zamonaši i u monaštvu dobi ime Aleksij i pričestivši se Svetim Tajnama mirno se upokoji 1 novembra (14 novembra po starom kalendaru) 1263 godine. - Sahranjen je u manastiru Roždestvo Presvete Bogorodice u gradu Vladimiru. Interesantno je napomenuti da je ovaj hristočežnjiv podvižnik u trenutku kada mu je mitropolit hteo staviti zahvalnu gramatu u ruku, širom je otvorio i uzeo, kao da je živ. Njegove svete mošti su 1381 godine prvi put otkrivene, a 1547 godine u vreme cara Jovana Četvrtog u njegovu čast i slavu, sastavljena je posebna služba i određen je ovaj datum da se praznuje kao spomen na njega. Po naređenju cara Petra Velikog, 1724 godine njegove časne mošti prenete su u Petrovgrad, u Aleksandro-nevsku lavru, gde i dan danas počivaju.
Tropar (glas 2):
Nebesnih vojinstav arhistratiže, molim tja prisno mi nedostojniji, da tvojimi molitvami ogradiši nas krovom krilu neveščestvenija tvojeja slavi; sohranjujušče ni, pripadajuščija prilježno i vopijuščija: ot bjed izbavi ni, jako činonačalnik višnjih sil.