Prekomerna upotreba antibiotika opasnija od raka

Prekomerna upotreba antibiotika i, posledično, otpornost na ovu vrstu lekova biće prvi uzrok smrti u svetu 2050. godine, što će dovesti do pada globalnog bruto društvenog proizvoda za 2,0 do 3,5 odsto.

Ljubav" prema antibioticima u Srbiji se dugo neguje: svako zna za „pentreksil", „baktrim", „azitromicin". Građani misle da ovi lekovi mogu sve da izleče, a zapravo ovi lekovi teško da mogu bilo šta da izleče. Oni su toliko mnogo korišćeni i za ono što treba i što ne treba da su bakterije na ove lekove postale maksimalno otporne. Ranije se svaka mokraćna infekcija lečila „baktrimom", a sada to kod velikog broja pacijenata nema nikakvog efektA.

Greši lekar koji prepisuje antibiotik pacijentu samo zato što ima visoku temperaturu. Čak i kada je temperatura 39 stepeni, treba prvo dati lek za snižavanje temperature i uraditi najjednostavnije laboratorijske analize krvi i urina, bris guše i nosa, pa se tek na osnovu toga odlučiti za davanje antibiotika.

Sledeća greška je u dužini uzimanja ovih lekova: posle tri dana uzimanja, kad pacijent oseti poboljšanje, terapija se prekida. To je upravo put kojim se razvija rezistencija - bakterije se navikavaju na lek jer lek nije dovoljno dugo primenjivan. Antibiotik se minimalno pije pet dana, u proseku između sedam i 10 dana, a nekada, zavisno od bolesti, 20 dana ili čak šest nedelja (za zapaljenje srčanog mišića).