Dolaskom prvih toplih dana pojavili su se i krpelji, čiji ubod na koži može da prođe bez posledica, ali može i da prenese lajmsku bolest. Ne postoje precizni podaci koliko je krpelja u Srbiji zaraženo i koliko njih su potencijalni prenosioci lajmske bolesti .
Pre nekoliko godina rađena su istraživanja kojima je ustanovljeno da je jedna trećina krpelja zarazna, odnosno da mogu da prenesu lajmsku bolest.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović - Batut", u Srbiji se godišnje u proseku prijavi oko 800 obolelih od lajmske bolesti u svim starosnim kategorijama.
Epidemiolozi kažu da lajmska bolest ima najveću učestalost u grupi bolesti koje se prenose putem nekog vektora, u ovom slučaju zaraženog krpelja. Ako se po povratku iz prirode primeti da se krpelj zakačio na kožu, obavezno treba potražiti pomoć lekara, jer će u lekarskoj ordinaciji biti najefikasnije uklonjen.
Lekari nikako ne preporučuje samoinicijativno uklanjanje i mazanje krpelja bilo kakvim preparatima, već hitan odlazak kod lekara da bi se blagovremeno dala odgovarajuća terapija, jer je lečenje u početnoj fazi najefikasnije.
Pre odlaska u prirodu, kožu treba zaštititi odećom dugih rukava, poželjno je pantalone staviti u čarape, a po povratku iz prirode dobro prekontrolisati čitavu kožu zato što se krpelj može zakačiti na odeću i tako pronaći put do gole kože.
Izvor: Blic