Nelečene ili neadekvatno lečene upale krajnika i ždrela mogu ozbiljno da ugroze srce i zglobove. Bakterije, isključivo streptokoke, koje se talože u ždrelu i krajnicima, putem krvotoka mogu lako da dospeju u druge delove tela i da izazovu upalu. Najčešće udaraju na ovojnice srčanog mišića, membrane u bubrezima i hrskavičave strukture u zglobovima.
Docent dr Predrag Mitrović, kardiolog iz Klinike za kardiologiju KCS, kaže da je akutna upala srčanog mišića (miokarditis) najozbiljnija komplikacija upale krajnika:
- Sumnju na miokarditis može da izazove ubrzani rad srca pri normalnoj telesnoj temperaturi koji se javlja i u snu. Upala koja se razvija na srčanim zaliscima je endokarditis, i prepoznaje se po tišim srčanim tonovima, a javljaju se i karakteristični šumovi koje lekar može da otkrije pomoću slušalica.
Ukoliko je upalom zahvaćena srčana maramica radi se o perikarditisu. Bolesnik tada može da oseti bolove u grudima, a u najtežim slučajevima upale srca može doći do naglog slabljenja srčanog mišića.
- Tokom prve pojave ili prvog ataka upale srčanog mišića nakon postavljanja dijagnoze preporučuje se kompletno lečenje antibioticima. To je neophodno jer streptokok može da ostane skriven u krajnicima, da stimuliše imuni sistem da reaguje protiv sopstvenih tkiva i da ih dalje oštećuje - objašnjava dr Mitrović.
PET GODINA NA OPREZU
Doktor Predrag Mitrović napominje da kad bakterija jednom napadne srčani mišić, pacijent nekoliko godina mora da bude na oprezu. - Rizik od ponovljenih epizoda infekcije je veći tokom tri do pet godina od prve pojave. Takođe rizik od oštećenja srca raste sa svakom novom epizodom bolesti. Većina lekara se slaže da zaštita antibioticima treba da traje, ako je upalom bio zahvaćen srčani mišić, do 40. godine života.
U ostalim slučajevima, kada se akutne infekcije grla pravilno leče antibioticima, komplikacije su retke. Doktor Vesna Janjušević, specijalista opšte medicine iz Doma zdravlja „Stari grad“, kaže da se komplikacije javljaju isključivo posle nelečene streptokokne angine:
- Samo bakterije iz betahemolitičke grupe A mogu, u nekim slučajevima, kod angine, da dospeju u krvotok i tim putem da „odu“ na bubrege, srce ili zglobove. Međutim, mora da se sklopi više kockica da bi došlo do zapaljenja u ovim organima. Pre svega, da se upale krajnika ili ždrela ne leče antibioticima, a zatim i da je imuni sistem toliko oslabljen da počne da radi protiv sopstvenih tkiva i organa.
Slično je i sa reumatskim bolestima. One se retko javljaju kao posledica streptokoknih upala. Dr Goran Radulović, reumatolog iz Instituta za reumatologiju kaže da su samo pojedine vrste streptokoka sposobne da pokrenu reumatsku groznicu, rizik da neko oboli od ove bolesti je veći ukoliko određeni tipovi streptokoka inficiraju osobu koja već ima naslednu sklonost:
- Nakon uvođenja penicilina u lečenje upale ždrela i njegove primene u sprečavanju novih ataka bolesti, širom sveta je uočen nagli pad učestalosti pojave reumatskih bolesti.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
