Sve je više gojaznih osnovaca

Uzorak ispitanika činilo je 878 učenika (456 dečaka i 422 devojčice) osnovnoškolskog uzrasta kaže za naš list dr Jelena Ivanović, šefica Odeljenja za analitiku u sportu u Zavodu za sport i medicinu sporta Republike Srbije.

- Dobijeni podaci pokazuju da su deca u uzrastu od 7 do 14 godina viša nego 1995. godine, visina tela kod učenika u proseku je povećana za tri odsto, a kod učenica za dva i po odsto - ističe Ivanovićeva. Ona dodaje da je gojaznost dece i njihova neodgovarajuća fizička sposobnost posledica lošeg načina života. Roditelji moraju biti svesni činjenice da dva časa fizičkog vaspitanja nedeljno, uz neaktivan životni stil, neadekvatnu ishranu i sve veće prisustvo prekomernog stresa ne mogu u potpunosti da zadovolje potrebu za fizičkom aktivnošću dece i mladih u borbi sa gojaznošću.

- Fizička sposobnost je jednako važna briga za decu, roditelje, nastavnike fizičkog vaspitanja i konačno za celo društvo koje treba aktivnije da se uključi u rešavanje problema gojaznosti i doprinese da deca razviju pozitivan odnos prema telu i motivišu ih da se više bave fizičkim vežbanjem - objašnjava Ivanovićeva.

Prema njenima rečima, najčešće pitanje koje roditelji postavljaju jeste kada je najoptimalniji period za uključivanje mališana u sport. Nažalost, danas je sve više sportskih programa usmerenih na ranu identifikaciju talenata, na intenzivan trening i ranu specijalizaciju.

- Preporučljivo da se bavljenjem sportom počne pre 10 godine života. Roditeljima može pomoći kanadski model za dugoročni sportski razvoj, po kome dete do šeste godine u prvoj od sedam faza, koja se zove Aktivni start, treba da bude uključeno u relativno nestruktuiranu igru, jer se time podstiče razvoj moždanih funkcija.