Drugi naziv za mononukleozu je bolest poljupca zato što se prenosi direktnim kontaktom sa pljuvačkom zaražene osobe. Bolest zaljubljenih, monocitna angina, žlezdana groznica, infektivna limfocitoza: svi ovi neobični nazivi ukazuju na istu bolest, toliko rasprostranjenu da smo je u detinjstvu gotovo svi imali, a da to i ne znamo.
Mononukleoza prvenstveno pogađa mlade, između 15 i 25 godina iako se može javiti i kod ostalih ljudi. Prvi znaci su obično banalni, kao npr. slabost, glavobolja, te porast temperature. Kasnije se javlja povećanje limfnih čvorova, jetre i slezene.
Ona ne zahteva nikakav poseban tretman u lečenju, osim strogog mirovanja mesec dana od trenutka kada se bolest dijagnostikuje. Za to vreme savetuje se pojačana ishrana i uzimanje dosta tečnosti, a što se tiče konkretne terapije izbor baš i nije veliki.
Lečenje je simptomatsko. Preporučuje se uzimanje vitamina A, B i C, uz dodatak vitamina E. U upornim slučajevima u terapiji se koriste kortizoni. Obavezno je mirovanje i, naravno, izbegavanje poljupca. Slezini je, istina, potrebno još šest meseci da se vrati u normalan oblik, zbog čega je zabranjena bilo kakava fizička aktivnost.
Dijagnoza se postavlja na temelju krvne slike koja je obežena diskretnom leukocitozom sa pojavom u cirkulaciji specifičnih ćelija uobičajeno definisanih kao "atipični limfociti" ili "ćelije infektivne mononukleoze".
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
