Bolesti pluća u Evropi uzrok su svake desete smrti , a pušenje je još uvek glavni negativni faktor, pokazao je izveštaj Evropskog respiratorng udruženja.
U izveštaju piše da će smrtni slučajevi od raka pluća i hronične opstruktivne plućne bolesti (COPD) u sledećih 20 godina blago porasti zbog velike stope pušača u proteklim godinama, a britanski lekari su saopštili da je u Engleskoj sitacija još drastičnija jer su plućne bolesti uzrok svake četvrte smrti.
Rezultati koji su predstavljeni u publikaciji pod nazivom "Evropska bela knjiga pluća" su prozvod najnovnijh podataka Svetske zdravstvene organizacije i Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti i služe naučnicima za predviđanje trendova u razvoju plućnih bolesti u budućnosti.
U podacima Svetske zdravstvene organiziacije u evropskom regionu koji obuhvata zemlje od Atlantika do Centralne Azije, četiri najčešće plućne bolesti - respiratorne infekcije donjih disajnih organa (uključujući zapaljenje pluća), hronične opstruktivne plućne bolesti (COPD), rak pluća i tuberkuloza - čine jednu desetinu smrtnih slučajeva.
U okviru zemalja koje su članice Evropske unije ova oboljenja su uzrok smrti u jednom od osam slučajeva, stoji u "Beloj knjizi".
Jedino Belgija, Danska, Mađarska i irska imaju veći procenat smrtnih slučajeva od bolesti pluća, koji varira od 112 do 117 na populaciji od 100.000 ljudi.
Finska i Švedska su u tom istraživanju zemlje sa najmanje smrtnih slučajeva od bolesti pluća sa oko 55 smrti na 100.00 ljudi.
Međutim engleski stručnjaci su saopštili da je stopa smrtnosti uzrokovana plućnim bolestima najveća u Engleskoj i Irskoj i da su one glavni uzročnik svake četvrte smrti.
Podaci u "Beloj knjizi" takođe pokazuju da je polovina totalnih socio-ekonomskih troškova za saniranje respiratornih bolesti direktna posledica pušenja i da je ono "najveći i najvažniji rizik po zdravlje u Evropi".
Zbog toga se smatra da je sprečavanje pušenja glavna preventivna mera koja daje rezultate u smnjivanju nastanka plućnih bolesti, kao što su rak pluća, hronična opstruktivna plućna bolest, ali i bolest koronarnih arterija.
Iako je broj pušača od 1970. godine značajno opao u mnogim zemljama koje su na vrhu liste smrtnosti (Engleska, Danska, u izveštaju se naglašava da će dugoročni efekti pušenja ispoljavati još neko određeno vreme i da će broj obolelih i umrlih od bolesti pluća još neko izvesno vreme blago rasti.
To znači da će procenat umrllih od plućnih bolesti početi da se stabilizuje u narednih 20 godina, a predviđa se da će nakon tog perioda početi i da se smanjuje.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
