Mast, šećer i so, kao i hrana koja ih u većim količinama sadrži, za mozak su prosto neodoljivi. S mnogo šećera, masti i soli prehrambena industrija čini proizvode ukusnim i privlačnim, a mušterije zavisnim. Opasnosti po zdravlje koje potiču od preteranog konzumiranja ovakve hrane kritičari s pravom porede s opasnostima od alkohola i duvana. Zašto, međutim, čak i kad sve to znamo, ne možemo da odolimo čipsu, čokoladici, koka-koli, pomfritu, hamburgeru i pici?
Odgovor se nalazi upravo u toj fatalnoj trojci – šećeru, soli i masti, piše nemački nedeljnik „Špigl“, iz kog prenosimo ovaj tekst.
Šećer je najzavodljiviji zato što ga posisamo još s majčinim mlekom. To je prvi ukus koji beba oseti na nepcima, a potreban joj je kako bi se ishranio i razvijao mozak. Stoga se slobodno može reći da nam je ljubav prema šećeru urođena.
Pored toga, sladak ukus u prirodi uglavnom znači neotrovnu, kalorijama bogatu hranu, pa su naši preci uvek nastojali da pojedu što više slatkog voća. U prirodi je taj ukus bio relativno redak, ali u današnje vreme izobilja drugačije je. Istraživanja sprovedena na miševima pokazuju da šećer u mozgu razvija isti model aktivnosti kao i droge, koje izazivaju zavisnost. Zato većina ljudi lako podlegne slatkim iskušenjima. Pritom, 83 odsto šećera pojedemo u gotovim namirnicama.
Proizvođačima se to isplati, ne samo zato što šećer podstiče apetit, već i zato što mnogo šećera u kombinaciji s odgovarajućim aromama zamenjuje skupe sastojke kao što su voće i povrće.
Sa solju je drugačije jer je upoznajemo kasnije. Ako bebi u usta kapnete malo slanog rastvora, neće biti oduševljena. Natrijum-hlorid je, pritom, od životne važnosti za funkcionisanje nervnog sistema, bubrega, kostiju i svake pojedinačne ćelije u organizmu. So se putem znoja i na druge načine stalno izlučuje iz organizma, pa čovek mora da je unosi, i to oko tri grama dnevno.
Priroda je uredila da čoveka motiviše da održava zalihe soli. Kuhinjska so stimuliše lučenje dopamina, hormona koji daje osećaj zadovoljstva, pa čak i euforije.
Na taj način naše telo nas stimuliše da s mnogo poverenja gutamo slano. Danas, međutim, većina ljudi uzima višestruko više soli nego što im je potrebno, pri čemu samo oko 10 odsto ove količine potiče iz slanika. Ostatak je skriven u proizvodima prehrambene industrije.
Mast je treći zavodljivi mamac jer hrani daje specifičan, prijatno kremast ukus. Mnoge aromatične materije rastvorljive su u masti, a kombinacija slatkog i masnog neodoljiva je. Ovo je, kažu stručnjaci, najvažniji razlog zbog kojeg obožavamo sladoled i čokoladu.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
