Sveti mučenik Ipolit:
Beše Ipolit vojenačalnik i nadzornik tamnica u Rimu; rođen i vaspitan kao neznabožac. Kada sv. Lavrentije arhiđakon bi bačen u tamnicu, Ipolitu beše naređeno od cara, da naročito bdi nad ovim sužnjem. Ipolit svojim očima vide, kako Lavrentije povrati vid slepome Lukiliju, i kako isceli mnoge druge bolesnike, pa poverova u Hrista. Kada ga Lavrentije krsti, Ipolit imaše viđenje nebesno, i reče:"videh nevine duše u velikoj radosti" (t.j. na nebesima). Tada uze on Lavrentija u svoj dom, te mu on krsti svu čeljad, kojih beše, sa starom dadiljom Konkordijom, 19 na broju. Kada Lavrentije bi ubijen za Hrista, Ipolit noću uze telo mučenikovo, zavi u plaštanicu i česno sahrani. No to nekako dođe do ušiju cara Dekija, i treći dan po smrti Lavrentijevoj Ipolit bi uhvaćeni izveden pred cara, pa pošto se ne hte odreći vere istinite, bi bijen kamenjem po ustima. Po tom car naredi da ga razdenu naga i šibaju. Nag pred carem reče Ipolit caru: "nisi me razdenuo nego si počeo da me odevaš!" Tada ga protegoše po zemlji i šibaše nemilosrdno, a Ipolit samo vikaše: "hrišćanin sam!" Čuvši car da su i Ipolitovi domaći svi hrišćani naredi da se svi dovedu. Stara Konkordija reče: "mi više želimo s našim gospodarem česno umreti u veri Hristovoj nego li beščesno s vama nečestivim živeti." Ona prva bi ubijena, a za njom i ostalih 18, sve na oči Ipolitove. Najzad Ipolita vezaše za divljeg konja i vukoše tamo i ovamo dokle mučenik dušu svoju ne predade Bogu.
Sveti Tihon Zadonski, ili Voronežski
Rođen u selu Korocka u Novgorodskoj guberniji 1724 god. u prostom seljačkom domu. U 34 godini svojoj primio čin monaški i ubrzo zbog svojih podviga i velike duhovne mudrosti dobijao sve veću i veću službu, dok najzad ne bi hirotonisan za episkopa Voronežskog. Episkopstvovao je nepunih 5 godina, pa se zbog slabog zdravlja povukao i nastanio u man. Zadonskom. Upokojio se mirno 1783 god. u Zadonsku, gde njegove čudotvorne mošti i sada počivaju. Veliki podvižnik ruske crkve retki pastir, molitvenik i sačinitelj prekrasnih duhovnih dela. Po svojoj mudrosti, svetosti i podvigu može se sravniti sa velikim Ocima Crkve pravoslavne drevnih vremena. Zbog mnogih posvedočenih čudesa nad njegovim moštima proglašen za svetitelja najpre od naroda, a po tom i od zvanične crkve 1861 godine.
Prepodobna carica Irina
Prepodobna carica Irina, u monaštvu nazvana Ksenija. Žena cara Kalo-Jovana (1118 - 1143). Osim svojih monaških podviga i mnogih dobrih dela čuvena je i zbog toga što je osnovala manastir Svedržitelja - Pantokratora - u Carigradu, jedan od najslavnijih i najlepših manastira u Carigradu. U tom manastiru podvizavao se docnije sv. Stevan Dečanski.
Prepodobni Serid
Čuven kao osnovatelj znamenite obitelji blizu Gaze u Palestini. U ovoj obitelji podvizavali su se slavni muževi kao: sv. Varsonufije, Jovan, avva Dorotej, Dositej i drugi. Sv. Serid skončao zemaljski život u VI stoljeću, i preselio se u večnu radost Gospoda svoga.