Koliko smo uštedeli alternativnim kaznama?

 Ministarstvu pravde najavljuju jačanje tog sistema kroz granjanje mreže kancelarija za izvršenje alternativnih sankcija kojih u Srbiji trenutno ima 17.

Planirano je da se do kraja ove godine otvori još osam kancelarija u sedištima viših sudova i time pokrije teritorija svih 25 viših sudova u zemlji.

Ministarstvo pravde će do kraja 2014. godine otvoriti kancelarije i u Jagodini, Zaječaru, Kraljevu, Kruševcu, Negotinu, Novom Pazaru, Vranju i Pirotu.

Apel resornog ministarstva je da predstavnici lokalnih samouprava aktiviraju njihova javna preduzeća i potpišu ugovore sa Upravom za izvršenje krivničnih sankcija kako bi se što veći broj osuđenih lica za lakša krivična dela ili prekršaje upućivala na rad u javnom interesu, ali i da se sudije opredeljuju upravo za ovaj vid kažnjavanja kad i gde god je to moguće.

Ministar pravde Nikola Selaković rekao je za Tanjug za su rezultati rada Kancelarija preko kojih se izvršavaju alternativne sankcije već vidljivi. - U poređenju sa istim periodom lane, mi smo u ovoj godini zahvaljujući primeni alternativnih sankcija, za 80 posto smanjili broj kazni zatvora do tri meseca - rekao je ministar.

To, kako je naveo, znači da je 80 odsto osuđenika na kazne zatvora do tri meseca u ovoj godini upućeno da alternativnim putem izvršavaju svoju sankciju.

Kada su u pitanju lica sa kaznama od tri do šest meseci zatvora, njihov broj je smanjen za 60 odsto, a sa kaznama zatvora od šest meseci do godinu dana za 46 posto.

- To su zaista vidljivi efekti, na prvom mestu u našem budzetu. Za ove dve godine, mi smo uspeli da uštedimo preko 130 miliona dinara kroz alternativno izvršenje sankcija. Možete zamisliti kolike će uštede biti kada budemo uspostavili sistem u čitavoj Srbiji i kada ljudi koji u njemu rade budu mnogo efikasniji, a sudije spremnije da znatno pre odrede neku alternativnu sankciju - naglasio je Selaković.

Prema njegovim rečima, pored ušteda za budžet, alternativnim sankcijama se postiže i bolja resocijalizacija osuđenika, ali je i veća društvena korist kojom će doprineti osuđenici kroz svoj rad.
Alternativne snakcije su pored rada u javnom interesu za neko od javnih i komunalnih preduzeća, kao što su gradska čistoća, vodovod, kanalizacija... i uslovni otpust sa zaštitnim nadzorom, kućni zatvor, kao i kućni pritvor koji nije kazna, već mera obezbeđenja okrivljenoga lica.

Pod alternativnim sankcijama trenutno se nalazi 493 ljudi. Najviše njih izdržava kazne u Beogradu.

Prema računici Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, da su ti ljudi bili osuđeni na zatvor, u njemu bi proveli ukupno 11 godina, a samo jedan osuđenik dnevno košta Srbiju 15 evra.

U prvom kvartalu ove godine sudovi su naložili 63 kazne rada u javnom interesu, odnosno 12.246 sati rada. Poslodavci su uštedeli 2,080 miliona dinara, a budžet sačuvao oko 22.950 evra.

Sistemom alternativnih sankcija postignuto je i to da posle niza godina prenaseljenosti zatvora, kada je broj osuđenih prelazio 11.500, sada je smanjen ispod 10.000.

Rad u javnom interesu sudovi izriču za dela za koja je zaprećena kazna do tri godine zatvora, a kućni zatvor za dela za koje je izrečena kazna do godinu dana.
Najčešće su u pitanju dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja.
 

Izvor:  Blic