.png)
Prvi koraci američkog fudbala u Kragujevcu načinjeni su oktobra 2002. godine, kada se grupa zaljubljenika u ovaj sport, inspirisana prenosima NFL-a na Trećem kanalu RTS-a, okupila da se u njemu oproba. Zalaganjem Aleksandra Ćirića i Mladena Pavlovića sve to je prešlo na viši nivo, sredinom avgusta 2003, kada je klub i zvanično registrovan. Tada se došlo na ideju da se klub nazove Divlji veprovi (Wild Boars), po životinji koja je simbol našeg grada.Prva zvanična utakmica američkog fudbala u Srbiji, odirana je 12. aprila 2004. godine, na stadionu FK Šumadija, gde su Wild Boars-i, pred oko 500 gledalaca, u meču prvog kola SAFS lige savladali ekipu Niša rezultatom 30:6. Sedam meseci kasnije, 8. novembra, na stadionu „Čika Dača“ odigrano je prvo finale, a Veprovi su, po kiši, pred oko 2.500 gledalaca, savladali Vukove sa 21:6 i tako postali vlasnici prvog šampionskog pehara.
Rođeni ste Kragujevčanin, šta je to po čemu pamtite svoje detinjstvo u rodnom gradu?
-Za svoj grad me u detinjstvu vezuju uglavnom uspomene na dane provedene u Velikom parku, na Šumaričkom jezeru, na Aerodromu, kao I razne utakmice u Hali jezero I na stadionu Čika Dača.
Za koji lokalitet grada ste posebno vezani?
-Aerodrom, tu sam se rodio i odrastao.
Vaša osnovna škola, Mirko Jovanović je poznata po uspešnim ljudima koji su je pohađali, ko Vam je ostao u sećanju?
-Izdvojio bih našeg košarkaša Marka Đerasimovića. Još kao malom bio mi je neka vrsta uzora.
Ljubav prema sportu je vezana za rano detinjstvo ili je počela u ranom pubertetu?
-Vezana je za rano detinjstvo, sa pet godina sam počeo da se bavim sportom.
Kojim sportovima ste se sve bavili, dok niste odabrali američki fudbal?
-Prvi sport koji sam počeo da treniram je bio karate, ali ubrzo sam krenuo na košarku koju sam trenirao do svoje 17-te godine. Nakon toga sam počeo da treniram američki fudbal.
Koja je razlika između američkog fudbala I ragbija?
-Velika je razlika. Počevši od broja igrača na terenu i opreme, što se prvo da primetiti, pa onda u pravilima, veličini lopte, dinamici igre.
Šta Vas je motivisalo da pristupite Divljim veprovima?
-Prvo što me je motivisalo je drugarstvo među Divljim veprovima, a onda I način na koji Veprovi predstavljaju naš grad, pa tek na kraju američki fudbal kao sport.
Koliko utakmica ste odigrali u dresu Divljih veprova? Koja Vam je utakmica ostala u sećanju I po čemu?
-Preko 100 utakmica sam odigrao u dresu Divljih veprova. Najviše pamtim utakmicu protiv Calanda Broncos-a u Švajcarskoj, gde smo sa 26 igrača znatnom spremnijem protivniku pružili ozbiljan otpor.
Vaš profesionalni put igrača po čemu je prepoznatljiv i koliko puta ste pozivani da igrate za Državnu reprezetaciju?
-Ne mogu da kažem da sebe smatram profesionalnim igračem, jer američki fudbal još uvek nije na profesionalnom nivou u našoj državi, mada ipak treniramo I ozbiljnije od pojedinih profesionalnih sportista. Imao sam tu ast da odigram dve utakmice u juniorskoj I jednu utakmicu u seniorskoj reprezentaciji, za sad.
Koliko u Vašoj vitrine ima nagrada I na koju ste najponosniji?
-Imam preko tridesetak medalja, što iz američkog fudbala, što iz košarke. Najponosniji sam na zlatnu medalju juniorske lige Srbije u američkom fudbalu iz 2015-te godine.
Kada bismo pravili komparaciju između košarke kao kolektivnog sporta i američkog fudbala, kojem sportu dajete prednost za razvoj jednog dečaka?
-Oba sporta su fenomenalna za dečake, ne bih favorizovao ni jedan. Smatram samo da najbitniju ulogu u svemu tome ima trener I pristup sportu.
Bavite se trenerskim radom, koja je Vaša satisfakcija u svemu tome?
-Volim da radim sa mladim ljudima i da ono što sam naučio prenesem njima. Bilo bi dobro da imam više vremena, pa da se ozbiljnije posvetim trenerskom pozivu.
Pored sporta, Vi ste potencirali na ličnom formalnom i neformalnom obrazovanju, po vokaciji ste fizioterapeut, koliko su ta znanja poboljšala vašu sportsku karijeru u smislu rehabilitacije igrača?
-Po obrazovanju sam fizioterapeut, ali trenutno radim u farmaceutskoj industriji. Znanje koje sam stekao , tokom školovanja I u radu mi je znatno pomoglo u sportskoj karijeri u vidu napretka u treniranju, oporavku posle povreda I održavanju postignute forme.
Imunitet je danas opšte pitanje svakog pojedinca, koliko je to bitno u sportu, kada su pripreme igrača u pitanju I kako se najbolji imunitet postiže?
-Imunitet je posebno važan za svakog igrača zbog napora kojima se izlažu. Najbitnija je raznovrsna ishrana, kontinuitet u treningu i adekvatan odmor, pa tek onda pravilna suplementacija.
U svetu sporta mnogo se govori o dopingu i o prekomernoj upotrebi suplemenata, koja je Vaša preporuka za to sve?
-Nažalost, većina današnjih sportista koristi nedozvoljene supstance. Doping i nepravilna upotreba suplemenata mogu znatno da naruše zdravlje sportista, što danas čini profesionalni sport nezdravim. Moja preporuka bi bila pravilna ishrana, dobro isplaniran trening i odmor, kao i adekvatna suplementacija prema vrsti sporta uz konsultaciju sa nutricionistom ili lekarem
Mario Badjuk
Foto: Privatna arhiva
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
