Umreženi tehnopolis

Napredak nauke i tehnike na početku 21. veka pokazao je svoje pravo lice, i to u svakom smislu. Ne samo što živimo u stvarnosti koja se u vremenu za nama smatrala naučnom fantastikom, već je i naša svakodnevica potpuno posvećena novitetima iz sveta tehnike i tehnike. Protagonisti ovih ideja u međuvremenu su ovladali marketinškim trikovima bankara i proizvođača robe široke potrošnje (čiji su deo postali) i pravo iz sveta štrebera i knjiških moljaca skočili u voz za Nedođiju, te postali uzori nekih novih klinaca Y generacije. U glavnom gradu te Nedođije sada žele i ulogu gradonačelnika. Na njihovim izbornim plakatima, koji više liče na naslovnu sliku Blejd Ranera nego na nama poznate propagandne fotografije, krupnim slovima piše: „Pokazali su da mogu da vode najbolje tehnološke kompanije, koje zapošljavaju stotine hiljada ljudi, a izvoze milijarde ili desetine milijardi američkih zelenih novčanica.” Međutim, bitan preduslov boljitka koji nose ovi, po poslednjoj modi obučeni inženjeri današnjice jeste – umreženost. Pomenuta paradigma povezanosti nije samo prosta, internetom uvezana mreža računara, već nekakva inteligentna (evolutivno viša) celina svih sistema jednog savremenog grada. Kako to izgleda, barem prema zamisli onih koji sebe nazivaju inženjerima pametnih gradova?

Tranzicija ili revolucija?

Paradigma pametnog grada, kao što ste očekivali, nije baš novost. Ona je, doduše u drugačijim oblicima i sintagmama, prisutna u nekim, pre svega razvijenim krajevima planete. Koncept o kojem govorimo zasniva se na iskustvu održivog razvoja gradova, i to kroz inovacije na polju industrije, obrazovanja, upravljanja i građanstva. Povezivanjem ovih pojmova u celinu i obezbeđivanjem finansiranja stalnog razvoja manjih celina unutar pomenutog sistema garantovao bi se sistem u kojem su osnovni postulati sledeći:

• takozvani city experience (po uzoru na user experience, koncept privlačnog i jednostavnog korisničkog iskustva u korišćenju savremenih uređaja), i

• sigurnost (bezbednost) građana.

Postizanje ovakvog koncepta trebalo bi da se omogući kroz ponovno utvrđivanje veza između pojedinaca i društvenih zajednica, ali i preduzeća, kako javnih tako i privatnih. Ciljevi inicijativa koje koncept pametnih gradova nazivaju „sledećom velikom stvari” jesu da pojačaju društveni i ekonomski potencijal, kao i potencijal očuvanja životne sredine kroz poboljšanja u komunikaciji između tehnološkog i društvenog napretka građana pametnog grada.

Računarska mreža, kao kičma ovakvog grada, zamišljena je kao zaštićeno, a opet deljeno dobro svih građana pametnog grada, i to opet na nešto višem evolutivnom nivou nego što su današnji cloud sistemi. Na pitanje koji je to nivo na koji izvori upućuju, često se dobijaju pomalo zbunjujući odgovori, koji ukazuju na to da je ideja još u početnoj fazi i da se u ovom trenutku više zna šta se želi, ali ne nužno i kako do toga doći. Odgovore na ova pitanja trebalo bi da ponude inicijative velikog broja institucija koje se ovom temom bave. Jasno je da su univerziteti širom planete posvećeni ovom konceptu, a kada je privatan biznis u pitanju, ulogu značajnih protagonista ideje zauzimaju dva dobro poznata giganta, američke kompanije IBM i Intel. Istražili smo oba koncepta, i kroz celine koje ove dve kompanije navode uočili smo devet modula unutar jednog pametnog grada.

Državna (gradska) administracija

Voditi jedan savremeni grad nije nimalo jednostavno. U današnje vreme, prvi put u istoriji, u gradovima živi više od 50 odsto svetskog stanovništva. Takva naseljenost svetskih gradova dovela je do povećanja složenosti čitavog sistema kako bi grad mogao biti predstavljen u inženjerskom smislu. Na tu visoku složenost dodajte još i ekonomsku neizvesnost, stalno povećanje cene života i količine informacija i dobijate sliku jednog savremenog grada kojem je potrebna jednako savremena administracija. Pristup koji IBM i Intel predlažu pretpostavlja da su ključne vrednosti one koje se zasnivaju na pronalasku načina da se strukture administracije preorijentišu ka domenima informacionih sistema i politike koja uočava aktuelne potrebe građana i poslovnih subjekata. To se ostvaruje podizanjem svesti administracije o analitičkom pristupu informacijama, deljenim uslugama zajedničkog radnog okvira upravljanja gradom, kao i zajedničkom radu, zasnovanom na merljivim okvirima, koji obezbeđuje dinamičniji odziv poprilično inertnog sistema upravljanja na paradigme savremenog življenja.

Pametne zgrade

O konceptu pametnih zgrada već smo pisali u našem časopisu (SK 6/2010). Osnova ideje pametnih zgrada jeste povezivanje sistema unutar jedne zgrade u jedan kohezivni, koji osigurava kako međusobnu komunikaciju podsistema zgrade (grejanje, voda, struja, otpad i drugi) tako i komunikaciju zgrada sa klasterima zgrada unutar naselja, a sve zarad – uštede. Pokazano je da pametne zgrade štede i do 40 odsto energije, da se troškovi održavanja smanjuju između 10 i 30 odsto, ali još nije utvrđeno kakav je uticaj ovakve uštede na veći sistem kao što su naselje ili grad.

Energetska efikasnost u izgradnji, korišćenju i održavanju zgrada sama po sebi ne može biti dovoljna. Neophodni su zakoni koji propisuju standarde ovakvog privređivanja u kontekstu građevinarstva, kao i učešće velikog broja kako pojedinaca tako i institucija. Jasno je, više nego ikad, da gradnja jedne zgrade ili naselja više nikada ne sme da se posmatra kao „usamljeno ostrvo” u sistemu kakav je jedan savremeni grad. Razlozi svakako nisu više samo urbanističke prirode, već se radi o povezivanju novoizgrađenih objekata sa sistemom. Taj sistem sa sobom nosi standarde koji moraju diktirati pravila igre i uslovljavati one koji misle da se na brzaka (ili nešto sporije) obogate, a ne brinu previše o kontekstu u kojem posluju. Iskreno govoreći, teško je poverovati da će ovakav koncept i u našem glavnom gradu biti ostvariv, ali ostajemo optimisti.

Javna bezbednost

Na sam pomen ove sintagme, veliki broj vas odmah pomisli na London i mnogobrojne kamere koje nadgledaju stanovnike. Naravno, kamere jesu deo ove priče. Ipak, prema pomenutom principu zaštićenog deljenja informacija, kamere su deo integrisane bezbednosti. Ovaj sistem zasniva se na principima upravljanja hitnim situacijama i vladavine zakona. Gradovima je potrebna infrastruktura za prikupljanje, konsolidaciju, analizu i vizuelno predstavljanje kritičnih informacija u problematičnim situacijama kako bi se osigurale najkvalitetnije reakcije odgovornih. Ovakve aktivnosti moraju biti deo jedne dinamične kolaboracije u realnom vremenu, koja omogućava efikasno planiranje i pripremu za koordinisani odziv gradskih službi na kritične događaje. Bitnu ulogu u održavanju javnog reda imaju i tehnološki opremljeni organi policije, čiji bi informacioni sistemi morali da imaju mogućnost prikupljanja, integracije, brze i precizne analize i vizuelizacije podataka od značaja i njihovu propagaciju do prenosnih uređaja u rukama policajaca u patroli, komandnom centru i bilo gde drugde.

Društvo i društveni programi

Jasno je da bez učestvovanja pojedinaca i društva u celini koncept pametnih (održivih) gradova prosto nije moguć. Da bi se osiguralo učestvovanje, ali i stalno unapređivanje pomenutog programa, strategije razvoja pametnih gradova predlažu upoznavanje građana sa tehnologijama koje omogućavaju bolju povezanost i poboljšanje osećaja sigurnosti i bezbednosti koju građani osećaju. Cilj predloga je povećanje poverenja u tehnologije koje dolaze, a koje podstiču deljenje ideja i informacija, kao i kreativne optimizacije resursa koje savremeni grad nudi svojim građanima. Podrška sistemima održivog razvoja omogućava nove, inovativne načine korišćenja energije, koji kroz učešće društva dobijaju na specifičnoj težini. Predstavnici Intela, na primer, ističu da planiraju da u trogodišnjem testu u Londonu, svom opitnom gradu, podignu svest građana o tehnološkoj stvarnosti, uz podsticanje zdravog i održivog načina života u jednom megalopolisu, kao i uz očuvanje dobrih komšijskih odnosa i učešće u zajedničkim aktivnostima na nivou jedne zgrade, naselja ili čitavog grada.

Zdravstvo

Ulogu tehnološki osvešćenog zdravstva u kontekstu pametnih gradova nije potrebno posebno isticati. Početak ove priče svakako leži u uvođenju elektronskih medicinskih kartona (EMR) u sistem zdravstvene zaštite. Pored toga, idejni tvorci iz dve američke firme napominju da je neophodno obezbediti koordinisanu zdravstvenu negu kroz podizanje efikasnosti i kvaliteta zdravstvenih usluga uvođenjem standarda u deljenju zdravstvenih informacija i njihovoj analizi sa ciljem predviđanja ishoda određenih metoda lečenja ili zahvata. Računar koji daje izveštaj o dijagnozi, računar koji asistira lekarima u trenutku zahvata i računar koji daje bolju sliku trenutnog stanja pacijenta neophodni su u sistemima pametnog zdravstva, uz obezbeđivanje sigurnosti podataka i eliminaciju negativnih posledica upotrebe veštačke inteligencije u lečenju ljudi.

Obrazovanje

Način na koji se odnosimo prema školarcima ima najznačajniji uticaj na našu budućnost. To su dobro znali i ljudi koji stoje iza ideje pametnih gradova i koji su u svoje programe uložili mnogo vremena i u domenu obrazovanja. Novi koncepti traže od akademskih institucija da mudro evoluiraju i postanu mesta na kojima se učenicima omogućava učešće u razumljivim i zanimljivim aktivnostima, koje su deo jednog novog radnog okvira. U tom okviru nema mesta za prastaru školu kakvu pamtimo. Računari ne smeju biti neprijatelji obrazovanja, već mudri saveznici u borbi za informaciju više. Profesorima sledi najteži posao. Oni su ti koji moraju postati deo jednog informacionog društva zasnovanog na deljenju informacija i aktivnosti u oblaku informacija koji danas poprilično zbunjuje mlade umove. Sistem obrazovanja pametnih gradova mora da ponudi omladini metode kojima će odvojiti bitne od nebitnih informacija koje su dostupne na globalnoj mreži. Razvoj kritičkog mišljenja, kao i insistiranje na razvoju socijalne i emocionalne inteligencije u kontekstu razvoja tehnologije najvažniji je zadatak modernog društva. Povratak investicije u obrazovanje je spor, ali se njegov intenzitet meri makroskopskim veličinama.

Saobraćaj

Na polju smanjenja problema u saobraćaju mnogo je dešavanja i van konteksta pametnih gradova. Znamo da neki gradovi, posebno pomenuti London, dosta novca ulažu u sisteme koji prate saobraćaj. Stalno se unapređuje efikasnost saobraćajnog sistema britanske prestonice kroz upotrebu računarskih sistema u stalnim simulacijama i pronalasku rešenja zagušenja prometa vozila. Dodajte tome i povezanost računara u automobilima građana, benzinskih pumpi, koje daju informacije o dostupnosti određenih vrsta goriva, parkinga i garaži o broju slobodnih mesta, i imate jasnu ideju u kom smeru se kreće razvoj pametnog transporta. Samo u EU, troši se više od 100 milijardi evra (oko 1 odsto ukupnog evropskog BND-a) na gužve u saobraćaju. U SAD, na saobraćajne gužve se u toku jedne godine potroši oko 90 milijardi američkih dolara, a u gužvama se provede ukupno 4,2 milijarde časova. Korišćenje savremenih tehnologija može ove troškove da smanji za nekoliko desetina procenata već u prvih pet do deset godina upotrebe. Kasnije implikacije zasad su samo u domenu teorije, ali je sasvim sigurno da bi smanjenje zagušenja saobraćaja u konačnici donelo mnogo više od uštede novčanih sredstava. Zadovoljan putnik u saobraćaju pravi manje saobraćanih prekršaja i ređe je učesnik u saobraćajnim nezgodama.

Energija

Mesto energije u razvoju naše planetarne prošlosti, sadašnjosti i budućnosti jeste ključno, imajući u vidu sve faze kroz koje je svet u svojoj evoluciji prošao. Na temu zelenih tehnologija pisali smo pre četiri godine (SK 6/2009), a od tada se mnogo napredovalo i sadašnji koncepti efikasnog korišćenja energije prednjače u svetu energetike. Povezivanje različitih izvora energije u jedinstvenu mrežu, kao i jednostavan pristup istoj, imperativi su pokreta pametnih gradova. Insistiranje na upotrebi obnovljivih izvora već je postalo opšte mesto, pa se više moramo baviti sistemima za čuvanje energije, kao i obezbeđenje njene dostupnosti u krajevima planete koji nisu do sada uživali u blagodetima povezanosti. Značajno mesto u ovom kontekstu ima i upravljanje resursom koji je odgovoran za život – vodom. Industrijska upotreba vode, zagađenje reka, jezera i mora, globalno zagrevanje i drugi prirodni i čovekovim delovanjem indukovani fenomeni su kontekst u kojem savremeni pristup korišćenja vode mora pronaći svoje mesto.

Životna sredina

Direktno na priču o korišćenju energije i vode nadovezuje se deo o odgovornom odnosu prema čovekovoj okolini. Kakav god da je biznis kojim se neko danas bavi, osnovna maksima koja obezbeđuje njegovu budućnost jeste održivost. Do 2025. godine zgrade će koristiti više energije nego ijedna druga klasa potrošača. U Sjedinjenim Državama, udeo zgrada u korišćenju energije je visokih 72 odsto, dok 40 odsto sirovina koji se proizvedu na kraju završi u zgradama. U procesu očuvanja životne sredine, upravljanje energijom, otpadom i smanjenje emisije štetnih gasova predstavljaju stožerne aktivnosti. U Evropi i SAD prepoznato je znatno povećanje brige u ovim oblastima. IBM govori o povećanju više od 50 odsto kada su u pitanju ulaganja u smanjenje emisije štetnih gasova, dok upravljanje otpadom i energijom svake godine „napreduje” sa prednošću od više od 60 odsto u odnosu na prethodnu. I Intel i IBM ukazuju na to da održivost počinje u porodici. Načini na koji se pojedinci ophode prema vodi, električnoj energiji i drugim ograničenim resursima u velikoj meri utiču na društveni kontekst koji oblikuje naše živote. Upravo je u ovom modulu značaj obrazovanja najveći, jer garantuje dostupnost kritičnih informacija o značaju očuvanja energetskih resursa od najranijih dana razvoja.

• • •

Koncept pametnih, održivih gradova zasnovan je na jednostavnoj paradigmi održivog razvoja, koja pretpostavlja informatički uvezanu metropolu, koja informacije sakuplja, analizira, deli i prikazuje ih na način koji odgovara njihovom potrošaču – građaninu, članu gradske administracije, policajcu, vatrogascu, zdravstvenom radniku ili nastavniku u jednoj od gradskih gimnazija. Ukoliko ste ikada igrali neku od iteracija nekada megapopularne igre SimCity, znate koliko je teško biti gradonačelnik jednog megalopolisa. No, ako ste vredni pripadnik savremenog doba sa dobrim radnim navikama, utemeljenim u školi koja je na zanimljiv način ispratila vašu strast za otkrivanjem i znanjem, imate svako pravo da konkurišete za menadžera u nekom delu sistema jednog pametnog grada. Štaviše, vi sa zavidnim iskustvom u izgradnji Rima, starog Egipta ili antičke Grčke svakako znate štošta o integraciji različitih službi u jedan harmoničan grad. Vi ste možda gradonačelnici za kojima pametni gradovi tragaju. Jedno je sigurno – vašu generaciju čovečanstvo će pamtiti kao prvu koja je živela u pametnim gradovima. Dobro došli u budućnost.

autor: Svet kompijutera