Niko u Srbiji građanima ne može da garantuje da je meso koje se nudi na našem tržištu zdravo i kvalitetno. Veterinarski inspektori koji kontrolišu samo legalne tokove proizvodnje i prometa tvrde da je sve u redu, ali iz meseca u mesec „tresu“ nas afere o prodaji pljeskavica od crknutih životinja, crvima u pošiljci sa mesom za Rusiju, o klanju i prodaji stoke na poljanama, švercu argentinskih i brazilskih šnicli...
Godinama strepimo, jer još nije okončan ni proces zbog optužbi iz 2010. godine, da se u Srbiji trguje neispravnim mesom iz Južne Amerike.
Odgovorni za kontrolu mesa tvrde da je ono ispravno, ali stvarnost ih demantuje. Jer, propusta je sve više i sve češće do kupaca stiže meso koje je opasno za ljudsku upotrebu. Nepoštovanje zakonskih regulativa i prebacivanje „vrućeg krompira“ nadležnosti između inspekcija, ali i blage kazne, ostavljaju ogroman prostor za mešetare kojima je profit iznad svega.
Koliko su „oštre“ i delotvorne sankcije za mesare koji ne prezaju da trguju lešinama, najbolje govore slučajevi da pojedinci kolju stoku po poljanama, garažama, i da prodaju životinjski otpad kao hranu za ljude!?
Potrošače najviše plaši to što klaničari za proizvodnju prerađevina koriste meso iz Brazila i Argentine i drugih zemalja, koje preko Kosova i Crne Gore stiže zamrznuto.
Ne znamo šta jedemo, niti nam neko sa sigurnošću i uz validne dokaze može garantovati da je meso ispravno, upozorava Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije. Čak i za robu koja je u legalnim tokovima ne možemo biti sigurni da je dobrog kvaliteta, kada znamo da imamo oko hiljadu registrovanih klanica, za čiju kontrolu je zadužen izuzetno mali broj inspektora.
On ukazuje i na problem što veterinarske inspekcije, time što ne objavljuju imena firmi koje krše zakon, postaju saučesnici.
Narod mora da zna ko je prodavao meso i mesne prerađevine koje su zaplenjene i uništene, naglašava Papović. To treba da se zna, kako ljudi ne bi više kupovali kod njega. Država nikada nije objavila imena firmi koje se bave uvozom mesa iz Argentine i Brazila, posle afere iz 2010. Nelogično je i što uvozimo ogromne količine mesnih prerađevina iz Makedonije, a znamo da Makedonci kod nas kupuju svinje.
Sekretar Udruženja za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije Nenad Budimović kaže da najviše uvozimo svinjsku plećku od koje se preradom dobijaju čajne kobasice, a robu kupujemo u Nemačkoj, Mađarskoj, Danskoj, Španiji...
Iz Argentine i Brazila se legalno uvoze samo junetina i govedina, ali to su zanemarljivo male količine, priča Budimović. Mi se bavimo analizama u zakonskim okvirima, a količina mesa koja se prošvercuje ne može se ni naslutiti. Srbija proizvodi dovoljno svinjskog mesa za svoje potrebe, oko 250.000 tona godišnje.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
