U utorak, 15. januara u 20 sati, u Galeriji SKC-a, izložba grafika (sito štampa na jastucima) Bojane Petković koja nosi naziv "Šta mi se to lepi za jastuk?"
Bojana Petković rođena je 1982. u Beogradu. Završila je grafiku na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.Pored grafike bavi se video radom, animacijom i performansom.Izlagala je u Americi, Italiji, Poljskoj, Jermeniji, Hrvatskoj i Srbiji i učestvovala na raznim video festivalima, radionicama i "residency" programima. Do sada je imala četiri samostalne izložbe.Od 2010. godine sarađuje sa "Kids Patch" festivalom u realizovanju dečijih radionica za uzrast od 6-12 godina na kojima deci predstavlja umetnost i tehniku stop animacije. Radi produkciju, koordinaciju i organizaciju Grafičke kolonije mladih namenjene mladim umetnicima i dizajnerima.
Otisci snova Bojane Petković
"Izgleda da, na sreću, nikada neće nestati tajnovita težnja za snovidjajnom tajnom fluktuacije predmeta, dogadjaja, naših učešća i osmatranja. Materija sna, taj nehomogeni rastvor istrajno nosi svoju fatalnost. Juriš inače hemijskog pravca lančane reakcije kojom gustina i neuhvatljivost vidjenja, osluškivanja i dodira dejstvuje i na javi i isto tako, nametnutoj nam društvenoj javnosti, otklanja i potiskuje sve što se pri budjenju isporučuje iz podsvesti. Tako se najveći deo snovidjajnih pravaca priklanja svojevrsnoj istoriji zaboravljanja. Dvostruko ’janusovsko’ lice ili maska božanstva Hipnosa, pokatkad je jedina zaštita koju možemo da steknemo iz takmičarsko nemilostivih sticaja okolnosti negativne realnosti. Celokupna prošlost kulture koja svoju uobrazilju i stvaralačku volju prati u najneverovatnijim pojedinostima, kao vidljiva ili prepričana dinamika sna uvodi nas u masovna brisanja i poništavanja odnosa koje stvaramo, okolnosti što potiskujemo i mirijade detalja koje kao teret imamo u senkama i tragovima egzaktnih javnih i privatnih poslova. Moguće je da se vizuelna i ucrtana ili osenčena materija snovidjanog pravca medijski najviše vezuje za ideju doslovnog otiska i programskog pravca . Linearni i grafički prenos upamćenih deonica snova na jastucima s otiscima Bojane Petković pokazuje se kao otimanje od trajnog zaboravljanja. Upuštanje u oblike i odnose na tim mekanim površinama pokazuje da se likovni, grafički dragoceni suvenir jeste medijum koji lovci na bisere iznose iz dubine sna, povezujuči neočigledne senzacije. Zato se božanstvo Hipnosa u prenosu razmeštaja na jastucima pokazuje kao istrajni autorkin saveznik iz unutarnjih personifikacije sveta, tih navodno nižih vrsta: labud, majmuni ili miševi, postavljeni su u svojoj sudbinskoj niti borbe, ugroženosti ili pretnje. Izmakli čas i zakonitost podsvesti nadmašuju nered virtuelnih gomilanja, i prepuštaju se trajnosti zaustavljenih situacija. Uzroci i posledice fizičkog sveta, otud, preobraženi su u teritoriju svake kompozicije osnove predmeta-jastuka gde umetnička sloboda nudi sve oznake spasenja."
Maida Gruden (likovni kritičar):
"Upravo, podsvesni sadržaji reflektuju mesta gde se ukrštaju priroda i kultura i ocrtavaju oblast u kome se lično ukršta sa kolektivnim telom i svešću, tako da svaki individualni san u isti mah predstavlja i kontakt sa paradigmom koja nas nadilazi i uslovljava, unutar koje međusobno komuniciramo. Glavni motivi radova, pak, povezani su sa procesom prokreacije i direktno upućuju na karakteristike ženskog biološkog habitusa: menstrualnu krv, fetus, ciklična ponavljanja, mogućnosti čišćenja i sudbine odbačenog sa jakim autoportretskim elementima i iskustvima bola, stida i zazornosti. Pokušaj da zadržimo u memoriji uznemirujuće snove, da prodremo u njih i protumačimo ih, prisutni su u dnevnom životu većine ljudi, ali ih je moguće analizirati samo kroz statične fragmente ili bleskove, bilo da je u pitanju reč ili slika."