Kako obnoviti uništen stočni fond Srbije?

Najbitnije je smanjenje broja priplodnih grla goveda i svinja, koja su osnova za povećanje broja životinja, kažu u Ministarstvu poljoprivrede. Kao posledica toga, dolazi do smanjenja proizvodnje mesa i mleka. Gubitak u smanjenom broju priplodnih životinja ogleda se u nemogućnosti stvaranja tržišnih viškova u mesu i mleku, dovoljnih da se podmire svi zahtevi domaćih i stranih kupaca.

Kako kažu u resornom ministarstvu, na osnovu Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, nastoji se da se unapredi položaj proizvođača, čime će se oni motivisati uz pomoć države, da podignu nivo sopstvene proizvodnje.

Profesor Miladin Ševarlić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, objašnjava kako je stočni fond u Srbiji najviše stradao upravo zbog neodrživih mera agrarne politike, kao i zbog nestanka velikih farmi na društvenim poljoprivrednim dobrima, u procesu privatizacije.

Novim vlasnicima bilo je važno da se što pre reše radnika, a nije im bilo poznato da je stočarstvo delatnost koja traži angažovanje 365 dana i noći i da bez ljudi nema stočarstva, kaže Ševarlić. Uz ovo, mora se uzeti u obzir i demografska devastacija sela u Srbiji, jer, i za selo, kao i za farme, vredi pravilo da bez ljudi nema ni gajenja stoke.

Velika greška je, navodi Ševarlić, bila i to što su „zapušteni“ reprodukcioni centri, tako da bi, ako bi se, uz pomoć države, krenulo u obnovu stočnog fonda, pojavio problem kvalitetnih priplodnih grla.

Najbrže se može pokrenuti ciklus proizvodnje u živinarstvu, pošto je za to potrebno samo godinu dana, navodi Ševarlić. Za obnovu ciklusa prozvodnje u svinjarstvu, ovčarstvu i kozarstvu, treba od tri do četiri godine, dok se govedarstvo najteže oporavlja, gde za obnovu treba čak sedam godina.

Ševarlić, takođe, navodi, kako je Srbija već sada uvoznik mesa, ali, da je tome „kumovao“ uvoznički i veterinarski lobi.

Država bi morala da ima sluha za probleme u stočarstvu, jer, ukoliko ne bude čula za ove probleme, „slušaće oluju“, kaže Ševarlić.

Ulazak u EU, pitanje standarda, koje traži veliko ulaganje u proizvodne kapacitete, od štala pa do klanica i proizvodnih pogona, može napraviti velike probleme našim stočarima, a nas učiniti zavisnima od uvoza mesa.

Predsednik Udruženja odgajivača ovaca i koza u Srbiji - „Bikara“ iz Vrbasa, Vladimir Kankaraš, kaže da bi svoje stado povećao i 10 puta, kada bi imao uslova za to. On smatra da je neprihvatljiv odnos države doveo do toga da stočarstvo padne na „niske grane“.