Danas obeležavamo dan Svetog Martina Isposnika, pomiritelja Istoka i Zapada.
On je postao papa 5. jula 649 godine baš u vreme jarosne rasprave pravoslavnih s jereticima monotelitima (jedinovoljnicima). To je bilo u vreme carovanja Konstansa II, unuka Iraklijevog, a patrijarh carigradski beše Pavle.
Da bi uspostavio mir u crkvi sam car napisa knjižicu Tipos, koja je bila veoma po volji jeretika. Papa Martin zbog toga sazva sabor od 105 episkopa, na kome se osudi ova knjižica careva. U isto vreme napisa pismo patrijarhu Pavlu moleći ga da se drži čiste vere pravoslavne i da cara savetuje, da se okane jeretičkih mudrovanja.
To pismo razljuti i patrijarha i cara, zbog čega je car poslao vojvodu Olimpija u Rim, da dovede papu u Carigrad - vezanog. Vojvoda se ne drznu da veže papu, ali nagovori jednog vojnika, da ga mačem ubije u crkvi. Ali, kada vojnik uđe u crkvu s mačem skrivenim, na jedanput oslepi. Tako Promislom Božjim Martin izbeže smrt.
U to vreme napadahu Saraceni na Siciliju, i vojvoda Olimpije ode u Siciliju, gde i umre. Tada spletkom patrijarhajeretika Pavla, car posla drugog vojvodu Teodora da veže i dovede papu pod optužbom, da on, papa, stoji u dosluhu sa Saracenima, i da ne poštuje Prečistu Bogomajku. Kada vojvoda stiže u Rim i pročita optužbu protiv pape, ovaj odgovori da je to kleveta, da on nema nikakve zajednice sa Saracenima, protivnicima Hrišćanstva, "a prečistu Bogomajku, ako ko ne poštuje i ne ispoveda i njoj se ne klanja, da bude proklet i ovoga i onoga veka".
No, to ne izmeni odluku vojvodinu. Papa bi vezan i doveden u Carigrad, gde je bolan, prebolan dugo ležao u tamnici, mučen teskobom i glađu, dok najzad nije bio osuđen na progonstvo u Herson, gde je poživeo dve godine i skončao predavši dušu svoju Gospodu, radi koga je mnogo postradao, 655 god.
Na dve godine pre njega umre okajani Pavle. I kad ga car poseti pred smrt, on je okenuo glavu duvaru i plakao ispovedajući da je mnogo grešio protiv pape Martina, i moleći cara da Martina oslobodi.
Tropar:
Nastavniče Pravoslavlja, učitelju pobožnosti i čistote, svećnjače vaseljene, bogonadahnuti ukrasu arhijereja, Martine premudri, učenjem tvojim sve si prosvetio, sviralo duhovna, moli Hrista Boga, da spase duše naše.