Vernici i crkva par dana obeležavaju Veliki petak, dan kada je Isus Hrist osuđen i razapet na Golgoti, gde je i umro.
Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva i za njega se vezuje veliki broj običaja i verovanja.
Veliki petak ili Strasni petak je hrišćanski praznik kojim se obeležava stradanje Isusa Hrista, njegovo raspeće na časni krst i njegova smrt za spasenje sveta. Zbog toga je reč o najtužnijem hrišćanskom prazniku.
U petak se strogo posti, ne peva se, ne veseli se, a do Uskrsa, nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona jer ona simbolizuju radost, nego se vernici pozivaju u hram drvenim klepetalima.
Na Veliki petak se u hramovima iznosi plaštanica na posebno ukrašen sto koji simbolizuje Hritov grob Hristov, ispred oltara. U nekim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju ako se u tom trenutku pomole Bogu i pomisle neku lepu želju, ona će im se sigurno ostvariti.
U petak ne uzimajte igle i eksere... stari kažu, ne valja se! Ovaj dan se naziva i "Raspeti petak", pa se veruje da ne valja dirati oštre predmete da se ne bi "povređivale Isusove rane". Zbog toga obućari i krojači ne rade.
U nekim delovima Srbije veruje se da veštice bacaju čini, pa se deca ne puštaju iz dvorišta. Slično, veruje se da će devojke koje u petak uzberu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk u noći uoči Velike subote sanjati onoga ko im je suđen.
I bilo da verujete u narodne priče ili ne, i vi bi trebalo u petak da obojite bar jedno jaje.
Neće vam biti potrebno mnogo vremena, sigurno će vam biti zabavno, a i narod kaže - valja se!