Danas je Srđevdan jedna od manjih slava na prostorima Srbije, ali se prema nekim zapisima može videti da je njihov kult bio naročito živ na ovim prostorima u srednjem veku.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik posvećen Svetim mučenicima Sergiju (Serđu) i Vaku koji je u narodu poznatiji kao Srđevdan.
Prema legendi, njih dvojica su bili rimski dostojanstvenici na dvoru cara Maksimijana koji su stradali zbog toga što su odbili da se poklone rimskim bogovima i da se odreknu hrišćanstva. Car ih je bacio na velike muke i na kraju ubio početkom 4. veka.
Obeležavanje dana ovih svetitelja i danas je veoma rasprostranjeno u njihovoj postojbini - Siriji i Libanu gde se na današnji dan za ukrašavanje koriste palmine grančice. U Srba ova slava danas nije mnogo raširena, ali se prema nekim zapisima može videti da je njihov kult bio naročito živ na ovim prostorima u srednjem veku.
Srđevdan pripada slavama za koje se priprema mrsna hrana, izuzev ako taj dan pada u sredu ili petak. Takođe, veruje se da su ovi svetitelji zaštitnici obućara, opančara i zemljoradnika koji danas nikako ne bi trebalo da rade.
Srbi današnji praznik zovu i Srđevdan i veruju da će danas biti izlečeni svi koji boluju od srdobolje (dizenterije) i bolesti kostiju. Narod kaže da na današnji dan i divlje zveri bivaju pitome i krotke.
Ratari naročito paze da na današnji dan ne ne izlaze sa volovima u polja, jer je Sveti Srđ volujski svetac. Predanje kaže da u selima oko Valjeva Srđevdan naročito slave obućari koji veruju da će ih Sveti Srđ, ako su bili ispravni i verni preko godine, na današnji dan, obići i sa njima proslaviti slavu.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
