SVETE MUČENICE MINODORA, MITRODORA I NIMFODORA: Ovu stvar NIKAKO ne treba da radite!

Tri rođene sestre, iz nekog mesta u Vitiniji Azijskoj. Vaspitane u duhu hrišćanskom povukoše se iz grada u pustinju želeći da um svoj uzvise Bogu i oslobode svega varljivoga sveta, i da tako prožive vek ovaj u čistoti i devičanstvu kao prave neveste Hristove. Predadoše se velikom trudu, postu i molitvi, dok ih Bog ne ukrasi darom čudotvorstva. Kada k njima počeše dovoditi bolesnike radi iscelenja, one postaše znamenite i preko svoje volje. Ču za njih i neki knez Fronton i dovuče ih na sud. Videvši ih knez začudi se krasoti lica njihova. Jer i ako one behu velike isposnice, i telo njihovo suho, lice im beše svetlo, ozareno unutrašnjim mirom i blagodaću Božjom. Knez im najpre laskaše i obećavaše poslati ih caru, koji će ih udati za svoje velmože, no kada se uveri, da sve njegove laske i obećanja nemahu nikakva dejstva na ove neveste Hrista Gospoda, on naredi te prvo mučiše Minodoru, a sestre njene baci u tamnicu. Posle ljutih mučenja vikne knez Minodori, izranjavljenoj i iskrvavljenoj: „prinesi žrtvu bogovima!“ Na to odgovori sv. mučenica: „zar ne vidiš: ništa drugo i ne činim nego svu sebe prinosim na žrtvu Bogu mojemu?“ Kada izdahnu u mukama sv. Minodora, tada knez izvede i ostale dve sestre i postavi ih kraj mrtvoga tela Minodorina, pa pokazujući im mrtvo telo sestre njihove savetovaše ih da se odreknu Hrista. No kako one ostaše nepokolebljive, to i njih ljutim mukama umori. U tom grom udari iz neba i ubi bezdušnoga Frontona i sluge njegove. Hrišćani česno sahraniše tela svetih Božjih mučenica. Postradaše između 305. i 311. god. u vreme Maksimijana Galerija, i upokojiše se u carstvu Hristovom.

BESEDA na današnji dan govori o tome kako grešni ljudi radije primaju zlotvora nego dobrotvora:

Ko je taj drugi, koji će doći u ime svoje i koga će grešni ljudi radije primiti nego Hrista Gospoda? To je onaj koji ne nosi krsta i ne ide uskim putem; koji nije čovekoljubac no čovekomrzac; koji ne vojuje protiv greha nego za greh; koji voli nečistotu i širi nečistotu; koji je vojnik večne smrti a ne večnog života; koji laska bezbožnicima i miluje svaku strast i porok, – to je antihrist. On će doći u ime svoje a ne u ime Božje. I svi oni, koji ne primiše Hrista, primiće njega. Biće im on mio, jer će milovati sve krive putove grešničke. Biće im on miliji od Hrista, jer će pored teškog puta Hristovog napraviti glatku stazu kao od leda, po kojoj će se ljudi lako klizati ne misleći o ponoru, u koji ih on vodi.

I kad antihrist dođe među svoje, svoji će ga rado primiti; svi oni kojima je Hristos težak primiće rado antihrista, jer će im se učiniti lak, i jer će im se njegov put učiniti lak. Kad bude bilo dockan, videće bezumnici, da su se prevarili, ali spasenja ne će biti. Kad se budu sklizali u večnu noć, u krilo smradne zmije, tada će biti dockan – kajanje se ne će primati, i spasenja više ne će biti.