U pojedinim krajevima Srbije do danas se održao običaj kićenja drveta za praznik Svete Trojice.
Ovo verovanje naročito je zastupljeno u istočnim delovima zemlje, gde se organizuju svečane povorke najlepših devojaka u selu koje simbolizuju rusalke – vodene vile koje po brzacima mame ljude i utapaju ih.
Da bi ih “odobrovoljili”, ljudi na praznik Svete Trojice ritualno kite drveće darovima – cvećem, šarenim peškirima, ali i flašicama parfema i karminima, nadajući se da će rusalke biti milostive.
Da bi se neko zaštitio od njihovih čini, veruje se, na Trojice u džepu treba da nosi beli luk ili malo pelina. Deci se na današnji dan brani kupanje, a izbegava se i prelaženje mosta.
Trojice, kažu stari, važe za dan kada je pogodno vračati i izvoditi magiju. Reč je o običajima koji očigledno potiču iz prethiršćanskih vremena.
Dobro je zapamtiti san koji se večeras sanja. Stari veruju da neko vičan tumačenju, iz njega može da predskaže dešavanja tokom cele godine.
Trojice spadaju u velike praznike u Srbiji, a naročito u Šumadiji gde mnogo domova ovaj praznik slavi kao krsnu slavu. Jednom kada gosti dođu, veruje se, treba ih poslužiti svežim povrćem i voćem, pivom i medovinom.
Narod na ovaj dan tradicionalno posećuje istoimene manastire, a veruje se da će danas oprost grehova dobiti svako ko to iskreno zatraži. Po povratku kući, dobro je iz manastira poneti osveštanu vodicu jer će, smatra se, ona obezbediti mir i harmoniju u svakom domu.