Čitava Cvetna nedelja posvećena je prirodi, pa su ranije ljudi od ponedeljka do nedelje kitili jedni druge koprivom i vrbom.
Na samom kraju šeste nedelje velikog Vaskršnjeg posta, proslavljamo i svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim. Ovaj praznik naziva se Cveti i uvek pada u nedelju.
Naziv "Cveti" praznik je dobio po cvetnoj grančici palme koju je Isus Hrist nosio u ruci prilikom ovog svečanog događaja.
Iako spada u velike praznike, pa se podrazumeva da se na ovaj dan ne obavljaju veliki poslovi, vekovima postoji verovanje da bi baš na Cveti trebalo zasaditi lan i kupus, jer će tako rod ovih biljaka biti bolji.
Podmlađuje, uništava otrove i tumore: Šta se dešava u telu kad postite!
Kada je reč o radovima, ovaj praznik je izuzetak, jer baš na ovaj dan se pojavlju pun Mesec, kada, prema verovanju, um i veštine ljudi postaju daleko moćniji nego inače. Zbog toga bi na Cveti trebalo započeti neke poslove i doneti odluke.
Čitava Cvetna nedelja posvećena je prirodi, pa su ranije ljudi od ponedeljka do nedelje kitili jedni druge koprivom i vrbom.
Vrba, osim kao simbol velikog praznika Lazareve subote, koristi se kako bi deca bila zdravija, ali i da bi u porodice stizalo još prinova.
Što se tiče koprive, nju se porodilje na Cveti stavljale pod jastuk, da bi "ožarila" i tako oterala ženske demone i sačuvala bebe.