Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave Sretenje. Time se obeležava prvi susret Boga i čoveka u hramu u Jerusalimu.
Sretenje se u narodu tumači kao dan kada se sreću zima i leto. Ponegde se kaže i Obretanje, jer se ovog dana obrće zima u leto. Zato se priča da kad se sretnu zima i leto na Sretenje, onda zima kaže letu:
“Ti meni daješ gole i bose ljude, a ja tebi obučene”, a leto odgovara: “Istina, ali se meni mnogo više raduju nego tebi.”
Iz ovih pričanja očigledna je stara narodna podela godine na zimu i leto. Veruje se da na ovaj dan mečka izlazi iz svog skloništa i pogleda da li ima senku. Ako je ima, onda se okrene i vraća u pećinu da odspava još šest nedelja, koliko će zima trajati. Ako nema senku, onda se odgega u šumu u potrazi za hranom.
Koliko je ovo verovanje uvreženo dokaz su mnogobrojni posetioci zoološkog vrta u Beogradu koji su ranije dolazili da vide ponašanje mečke Božane, a danas nekog drugog medveda i mečke.
Običaj je da se na Sretenje obavezno pale sveće, jer se smatra da plamen ima skrivenu čarobnu moć i da će kuću štititi od grmljavine i drugih nesreća. Vrapci do Sretenja biraju svoje neveste, a na ovaj dan se venčavaju i tada su najglasniji i najbučniji.
Devojke dobro gledaju koga će prvo ujutru sresti, jer se veruje da će i budući mladoženja ličiti na mušku osobu koju su tog jutra srele.
Slavi se kao krsna slava.