Glumica o predstavi "Kir Janja", koju je nedavno postavila na scenu kragujevačkog teatra. Rediteljski debi na ovdašnjoj sceni, u godini Sterije.
U režiji Dragane Varagić ovih dana premijerno je izveden "Kir Janja" na sceni Knjaževsko-srpskog teatra u Kragujevcu. U najavi rediteljskog prvenca na ovdašnjoj sceni, naša poznata glumica navodi da Sterijin junak ne pripada ovom svetu, a da to i ne zna. Jer, "možda hoda po svojim mislima sa pogrešnom mapom u glavi i hoće onoliko novaca koliko mu je potrebno da mirno spava u nemirnom svetu"...
- Ovo je godina Sterije, pa jednim delom odatle i "Kir Janja". Takođe, mislila sam i da mi pruža mogućnost da kažem nešto o današnjem vremenu. Živimo u svetu lažnih identiteta, gde stvari nisu onakve kakve izgledaju - kaže o svojim motivima da radi baš ovaj naslov Dragana Varagić. - Odlučila sam se za koncept koji prepliće dva nivoa priče. Oni paralelno teku i sreću se u jednom trenutku u iznenadnom obrtu, i tad se suočavamo sa realnom situacijom. Kir Janja misli da razume svet u kome živi. Zanima me koliko smo, uopšte, u mogućnosti da razumemo šta nam se dešava u trenutku dešavanja i koliko se sistem uverenja koji gradimo tokom života (i kroz koji posmatramo svet) žilavo održava, i onda kad je jasno da je samo pogrešna mapa u svetu koji se već odavno promenio.
Rediteljka ističe da se, između ostalog, na ovom literarnom predlošku bavila i našim samopouzdanjem da delamo, ali u pogrešnom pravcu:
- Što se više zaplićemo, to na tome više insistiramo. Ja ne odričem iznenadnu hrabrost našem Kir Janji na kraju, ali je već kasno - kockice su odavno sklopljene i igra je završena. Arhaičnost jezika deo je komičnosti Janjinog lika, od grčkih izraza do nepravilne gramatike. Ima slugu štetočinu koga zove "nečisto duh" i "rod sos furija", ima "nevaljalo zena", podmićuje vlast sa "jedno lepa jabuka", dok velike količine para prelaze iz ruke u ruku... Iznenadila sam se koliko taj arhaični jezik zvuči savremeno u našem obrtu, na kraju kad padaju maske. Na sceni je integralni tekst, sve adapatacije su na nivou koncepta predstave. Za razliku od Sterije, ne mislim da je Janju nesrećna sudbina slomila. Slomilo ga je društvo u kome živi, u kome je moral zaboravljena kategorija. Janja je mali čovek koji samo pokušava da se snađe u svetu "koji će da propadni". Kao i svi mi. A cenu ne plaćamo samo mi, već i naša deca. Svet u kome živimo postaje sve suroviji. Bojim se da ne vidimo koliko smo se odljudili...