Pravoslavni vernici danas slave Svetog apostola Jakova, brata Gospodnjeg, kog su nazivali i Jakov Pravedni, budući da su se i sami neverni Jevreji divili njegovoj pravednosti.
Jkov je bio sin pravednog Josifa, obručnika Presvete Bogorodice.Kada je pravedni Josif bio na samrti, razdelio je imanje svojim sinovima, pa je hteo da ostavi jedan deo i Gospodu Isusu, sinu Presvete Deve Marije, ali su se sva braća tome usprotivila, ne smatrajući Isusa svojim bratom.
Tada je Jakov, koji je Isusa veoma voleo, rekao da će ga on uzeti “na svoj deo”, i od tad se naziva bratom Gospodnjim.
Čim je čuo nauku Hristovu, sveti Jakov počeo je da živi po njoj.Prema predanju, on celog života nije jeo masti ni zejtina, nego da je živeo samo na hlebu i vodi. Mnogo je bdio noću i molio se Bogu.Gospod ga je ubrojao u svojih sedamdeset apostola.
Po vaskrsenju, Gospod Isus se njemu naročito javio, o čemu je svedočio i sveti apostol Pavle (1. Kor 15, 7).Bio je episkop u Jerusalimu trideset godina, gde je revnosno upravljao crkvom.
Po ukazanju Gospoda sastavio je prvu Svetu liturgiju, koja je bila suviše duga za docnije hrišćane, te su morali da je skraćuju sveti Vasilije Veliki i sveti Jovan Zlatousti.
Obratio je mnoge Jevreje i Jeline u veru Hristovu. Međutim, kada je za prvosveštenika došao Anan, sa drugim jevrejskim starešinama je isplanirao da ubije Jakova kao propovednika Hristova.
Arhanđel Gavril objavljuje Bogorodici dolazak Isusa Hrista, detalj sa slike italijanskog umetnika Paola de Mateisa sa početka 18. veka. Foto: Wikimedia Commons/Saint Louis Art MuseumArhanđel Gavril objavljuje Bogorodici dolazak Isusa Hrista, detalj sa slike italijanskog umetnika Paola de Mateisa sa početka 18. veka. Foto: Wikimedia Commons/Saint Louis Art MuseumJednom, o prazniku Pashe, kad mnogo naroda sabralo u Jerusalimu, starešine su mu rekle da se popne na krov od hrama i da govori protiv Hrista.
Sveti Jakov se popeo gde mu je rečeno, ali je tamo potom počeo da govori narodu o Hristu kao Sinu Božjem i istinitom Mesiji, o Njegovom vaskrsenju i Njegovoj večnoj slavi na nebesima.
Razjareni sveštenici i starešine ga zbog toga gurnuše s krova, a Jakov, koji je, uprkos povredama, preživeo pad, tada je doživeo drugu nesreću: u tom momentu pritrčao mu je neki čovek, koji ga je udario po glavi tako jako, da mu je “mozak izašao iz glave”.
Tako je u svojoj 63. godini, mučeničkom smrću ovaj preslavni apostol Hristov, postradao za svoga Gospoda.
Osim Svetog Jakova, danas se slave i Sveti Ignjatije, Sveti mučenik Jakov Borovicki, Sveti prepodobni Nikifor, Sveti prepodobni Petronije i Sveti prepodobni Makarije.
Na današnji dan se po ugledu na svetog Jakova prašta greh klevete.